Izvor: Vesti-online.com, 23.Maj.2011, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanke oživele Srbe na Pešteru

Do sada je u Rašku oblast došlo više od stotinu Albanki, a iz srpsko-albanskih brakova rođeno dece "dovoljno za školu"

Za poslednjih pet-šest godina u Raškoj oblasti je sklopljeno više od stotinu srpsko-albanskih brakova: mlade obično dolaze iz okoline Skadra, mladoženje su malo stariji momci sa Peštera, Golije i Rogozne koji, samo zato što su ostali na selu i u zabiti, decenijama nisu mogli da se ožene.

U sklapanju srpsko-albanskih brakova na razne načine >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pomaže i posreduje Humanitarna organizacija "Stara Raška" iz Beograda, koja ima podružnicu u Sjenici na čijem je čelu doskorašnji potpredsednik Skupštine opštine Momir Kovačević, "kadar" Nove Srbije.

Otkud Albanke na Pešteru?

- One ne mogu da se udaju u Albaniji, jer njihovi momci listom odlaze u Grčku i Italiju, a naši mladići ne mogu da se ožene u Raškoj oblasti, jer naše devojke neće na selo.

Više vole da u Novom Pazaru "čiste podove" i "peru tanjire", nego da na Pešteru gaje decu i budu dobre domaćice. Krenulo je spontano, najpre su došle dve-tri, svidelo im se, a onda smo se i mi uključili, posredujemo i pomažemo koliko možemo. U Sjenici smo osnovali i Udruženje staroraških neženja.

Koliko Albanki je do sada došlo u ovaj kraj?

- Nemamo precizne podatke, stižu svakodnevno, više ih je od stotinu, za koji mesec biće ih bar 150, a ako gledamo šire područje, sever Crne Gore i opštinu Raška - još ih je više. Nas posebno raduje što se rađaju deca i što oživljavaju čitava sela na Pešteru.

Zbog Albanki se, što nas takođe ohrabruje, na Pešter vraćaju i mnogi momci koji su se ranije odselili u Čačak, Kraljevo, Kragujevac... Neki od povratnika su sada srećno oženjeni ljudi i odlični domaćini koji lepo žive od stočarstva i proizvodnje zdrave hrane.

Iako su u Raškoj već godinama, gde imaju i po troje dece, samo retke Albanke dobile su srpski pasoš. Srpsko državljanastvo uz puno muke i tek uz intervenciju ministra Ivice Dačića nedavno je dobila Ljuma Milićević sa Golije.

Država još nije sistemski rešila ovaj problem, da jeste još više bi Albanki došlo u Rašku oblast. Trudimo se da pravni što pre rešimo ovaj problem.

Kako oživljavaju sela?

-U Buđevu trideset godina nije bilo svadbe, niti dečjeg plača, selo je bilo pred umiranjem, žitelji bez nade i perspektive, sad tamo imamo deset Albanki i dvanaestoro dece, uskoro ćemo i školu morati da otvaramo. Slično je u Srčevu, Vapi, Barama, Štavlju....

Ako Bog da biće nas još više, još mališana je na putu.

Jesu li to Srbi ili Albanci?

- Srbi i to još odlični, sve mlade Albanke prihvatile su srpske običaje, hrišćanke su i venčane u pravoslavnoj crkvi.

Nema ni jednog albanskog imena, sva su srpska, one na tome najviše insistiraju, važno im je da imaju porodicu i da lepo žive.

Kakve su supruge i snajke?

- Izvanredne, patrijahalno vaspitane, odane kući i porodici, radne i vredne, ništa im nije teško. Nisam čuo da se neka posvađala sa mužem, niti sa svekrom i svekrvom, što je za naše prilike najvažnije.

Ni jedna se nije vratila u Albaniju, čak je i Ljuma Milićević iz zabitog sela Guberevo, posle smrti muža Radisava ostala da živi na Goliji i da sama brine o ostareloj svekrvi i dvojici maloletnih sinova.

Kako im pomaže "Stara Raška"?

- Išli smo u Albaniju i razgovarali sa roditeljima devojaka koje ovamo nameravaju da se udaju, u Skadru imamo bratske odnose sa udruženjem "Morača-Razafa", 60 bračnih parova dobilo je novčanu pomoć od po 500 evra, dajemo im pravne savete, organizujemo sabor na Javoru gde dolazi puno mldih Albanki i neoženjenih mladića, priskačemo u pomoć kad god to od nas zatraže ili mi procenimo da je to potrebno. Imamo puno sponzora, velikih firmi, iz Beograda i okoline, a gro novca pristiže nam iz srpske dijaspore, najviše od odbora u Torontu, Stokholmu, Londonu i Minhenu. Svima koji su do sada pomagali dugujemo veliku zahvalnost, učinili su dobro delo.

Nastavak na Vesti-online.com...