Izvor: BeautifulSerbia.info, 18.Apr.2011, 10:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preveliki grad Beograd

„Najkrasnije mesto od davnina...“ reči su despota Stefana Lazarevića, vladara koji je Beograd ustoličio kao prestonicu srpske države. Od davnina Beograd slovi za lep i nadasve važan grad kako u strateškom, tako i u trgovinskom a u novije vreme i u turističkom smislu.
Beograd je nezaobilazna tačka mnogih belosvetskih i putnika namernika. Ko ovde dođe jedanput, vratiće se ili će bar poželeti da to učini.
Glavni grad Srbije i bivše Jugoslavije je popularna „City break“ destinacija mnogih stranih i domaćih turista. Kažu da je Beograd najlepši u aprilu, baš onako kako ga je u čuvenom šlageru opevao Zdravko Čolić a i ne mora biti... Zaista, ne zna se u koje doba godine je ovde lepše. Po pravilu, najviše turista u Beograd dolazi baš usred zime budući da je Beograd izuzetno popularna „novogodišnja“ destinacija gde se odlazak stare a dolazak nove godine pretvara u pravi spektakl sa dočekom na gradskim trgovima i ulicama, blještavilom stotina hiljada belih (i isključivo belih) lampiona, spektakularnim vatrometom i sl... Novogodišnje slavlje se, naravno, ne završava u ponoć. Tada do zore na scenu stupa čuvena boemska Skadarlija a od zore ulica otvorenog srca odnosno prvojanuarski hepening u Svetogorskoj i Makedonskoj ulici.
No, da ne govorimo previše o Novoj godini kad joj nije vreme. Već pomenuti Čolić bi zapevao „Dolaze i vraćaju se s lastama sunčani i nasmijani dani…” Dakle, Beograd u proleće!
Ukoliko u Beograd dlazite u proleće doživećete ga na potpuno drugačiji način. Za razliku od prethodno opisanih zimskih čarolija kada ga prekrije sneg i kada mu ime ima pun smisao, u aprilu je Beograd više zelen nego beo. Grad gotovo neverovatno za jednu metropolu, odiše neobičnom svežinom za koju su zaslušne dve velike gradske šume Košutnjak i Zvezdara, veliki gradski parkovi, i dve velike reke Sava i Dunav kao i planina Avala. Neverovatna količina svežine i energije oseća se na svakom koraku.
Beograd su, osim Zdravka Čolića opevali mnogi. Lola Novaković pevala je 'Moj Beograd srce ima...'
Njegov duh nije lako opisati, mnogo lakše ga je doživeti. Lepo ga je opevao Đorđe Marijanović:
On ima čudesnu moć
da svetlom ispuni noć
belinom osmeha svog razgoni tugu
On ljubav svakome da
i vrata otvara sva
k'o stari voljeni drug uvek je on
Beograde, Beograde
na ušću dveju reka ispod Avale
Beograde, Beograde
već vekovima čuvaš beo lik
Beograde, Beograde
ti srce svoje nesebično daruješ
Beograde, Beograde
tvoj zagrljaj i ljubav žele svi
Za tebe k'o da stoji vreme
ti živiš srcem uvek mlad
Beograde, Beograde
svi vole tvoje nasmejane ulice
Beograde, Beograde
sa nama i u nama živiš ti.
Beograd nije intersantan samo svojim gostima. I sami Beograđani mu se uvek i iznova dive otkrivajući njegove lepote i predele u kojima nikad ili već dugo nisu bili. Zista, nemoguće je da vam bude dosadno u ovako velikom i lepom gradu.
Duh i dušu Beograda opevali su Vlada i Bajka i prijatelji. Oni rekoše:
Pamtiš li još naša jutra
i sad ima nesto sto nas veže
ima nečeg u ovom gradu
neka suza sto me steže
Pamtiš li još one noći
što im sunce zvezde krade