Izvor: Politika, 18.Jul.2011, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čarobna lepota Golije
Četvorodnevna turneja po jugozapadnom delu Srbije može da bude vrlo interesantna ako se na put krene bez obaveza, iz radoznalosti ili zarad odmora. Službeno i to sa podužim spiskom zaduženja i lokacija (od Kraljeva do Sopoćana), podrazumeva se i domaćina (znanih i neznanih), izgleda sasvim drugačije. Predviđeni tempo i satnica očas se nađu pod znakom pitanja. Planirano, zbog vremenskih uslova (kiša kao iz kabla), nekih drugih razloga ili zbog želje domaćina da pokažu sve što imaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biva „debelo” prošireno... Kraljevo, Sirča, Vitanovac, Žiča, Mataruška Banja, Lopatnica, Jošanička banja, Stara Pavlica, Nova Pavlica, Beoci („Čakmara”) i Raška negde na isteku drugog dana...
Stigao umor od puta, razgledanja, priče, pisanja, fotografisanja. Noć, nikad kraća. Konačno, sunčano jutro u maloj varoši koju smo planirale da osmotrimo u društvu domaćina iz Turističko-sportske organizacije „Raška odmah nakon prve jutarnje (radne) kafe. Međutim, neplanirane, ali i vrlo važne obaveze direktorke Mile Rosić Županjac nisu mogle da čekaju, te je usledio predlog da nas njen saradnik odvede do sela Trnava i tamošnje lovačke kuće. A to znači vožnju od minimum deset kilometara i upoznavanje sa lepotama Golije.
„Osetite bar malo Goliju, udahnite svež vazduh. Skoknite i do manastira Končul. Završiću sve ovo dok se vi vratite i onda ćemo zajedno u obilazak grada.”, bila je uporna Mila Rosić Županjac.
Nismo bile baš oduševljene, ali kada kaže direktorka, onda pogovora nema.
Da to i nije bila toliko loša ideja shvatile smo tokom vožnje kroz čarobnu prirodu uz padine Golije. Ispred nas prve kuće Mesne zajednice Trnava koja se prostire na 10.000 hektara i ima oko 950 stanovnika u 375 domaćinstava. Od našeg vodiča Milomira Radulovića usput saznajemo da je asfaltni put do sela napravljen 1986. godine, a zaseok ovog sela Tlačina prvi je dobio telefonsku liniju van Raške.
Crkva Svete Paraskeve
U centru Trnave crkveno dvorište sa dve crkve, jedna iz 16. veka (Svete Paraskeve – Trnavska Petka), a druga (Uspenje Presvete Bogorodice) sazidana 1961. godine. Tu je i osnovna škola sa 12 učenika, ambulanta u koju svakog petka dolazi lekar. Ispred zgrade mesne kancelarije pridružuje nam se šef Milenko Stanišić kako bi nam posle samo dva kilometra vožnje od centra pokazao novopostavljeni lovački dom... A na zidovima lovačkog doma trofeji životinja među kojima pogled odmah privuku noge i rogovi trogodišnjeg srndaća.
„Ovde se najviše love vuk, lisica, kuna i divlja mačka. Kako se po planini vukovi kreću u čoporima i znaju da zakolju i po desetak ovaca odjednom, logično je da se ovde lov na njih usavršio. Među prvima smo po uspešnosti lova na vukove. Lovačka sekcija Trnava broji pedesetak aktivnih lovaca”, objasnio nam je Stanišić.
Svi žele da se u ovoj mesnoj zajednici zadrži stanovništvo, da ne dolazi do iseljavanja. Mnogi misle i da je asfalt prekasno stigao u ove krajeve, da bi sve bilo drugačije da se to desilo šezdesetih godina. Ovako, populacija Trnave je sve starija, a i malo ljudi radi u državnim preduzećima. Nekada je situacija bila mnogo bolja dok je radila fabrika „Mikron“. Ipak, trenutno najveći problem stanovnika Trnave je što je zatvorena i poslednja prodavnica, pa se za kupovinu svih namirnica mora ići u Rašku.
„Najgore je kada se zaboravi nešto u kupovini, ili kada, oni koji puše, ne kupe dovoljno cigareta. Nadam se da ćemo problem prodavnice rešiti jer nam to mnogo znači”, završio je razgovor Milenko Stanišić.
Gordana Čanović, Senka Lučić
objavljeno: 12.07.2011.
