Izvor: Blic, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost menja svet
Nikola Džafo je slikar koji je deset godina držao svoju umetnost u „zamrzivaču" promovišući akcije svog izuma zvanog „Led art" kojim se zalagao za slobodu stvaralaštva. Ima pet godina otkako je svoju umetnost odmrzao i isto toliko od kada vodi Galeriju „Art klinika" u Novom Sadu. Povod da ga posetimo jeste proslava jubileja za koju je odštampan plakat „Primamo poklone".
Zašto ste bili zamrzli slikarstvo tako dugo?
- Zato što umetniku ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dolikuje da se u vreme rata bavi svojim ličnim problemima. Zato sam krenuo u aktivizam „Led arta". Dolaskom u Novim Sad zakuvali smo drugu varijantu - da posle rata treba da se lečimo verujući da je umetnost utopija koja menja svet. Zato smo otvorili „Art kliniku", a u njoj „Šok galeriju" za intenzivnu negu, separe za radnu terapiju, salu za projekcije/razgovore...
Primate poklone za petoletku, a šta vi darujete?
- Izdaćemo knjigu o našem petogodišnjem radu i tako izmiriti dug prema svim našim izlagačima koji su gostovali u galeriji, a nisu imali svoj katalog. Pošto s publikacijom kasnimo, slavlje smo produžili do novembra. Nama su, zapravo, važna dva datuma, 17. maj - kada je promovisan multimedijalni centar „Led art" i novembar kao mesec kada je registrovana Galerija „Art klinika".
Startovali ste s velikim entuzijazmom?
- Verovao sam da će kredit koji sam imao ne radeći deset godina, u ovoj državi nama kao grupi omogućiti da dobijemo svoj radni prostor. Kada nam je dodeljen, na elitnom mestu, u Grčkoškolskoj ulici, iako je bio bez struje, zapravo podrum, otvorio nam je ventile. Jedan od prvih bila je izložba „Perspektive" za najmlađe diplomce s novosadske akademije koje bira žiri laika. Do sada smo sakupili, mislim, 40 perspektivnih izlagača. Osim njih, kod nas se pojavljuju i zvezde, kao što su Caja Radojčić, Aca Rafajlović, Zdravko Joksimović...
U ipak skučeni prostor od samo 200 metara kvadratnih, kažete, stane katkad i sedamdeset duša. Šta to Novosađani ne propuštaju?
- Ponedeljkom projekcije dokumentarnog i eksperimentalnog filma koje vodi mladi režiser Filip Markovinović; utorkom su vernisaži, sredom promocije knjiga, stripova u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom; Nikola Macura četvrtkom vodi večernji akt po modelu koji može da crta ko god želi; petkom Peđa Protić pušta filmove iz svoje bogate zbirke; a subotom, danju, radi naša drogerija/apoteka u kojoj Novosađani mogu veoma povoljno da se snabdeju umetninama, stripovima, plakatima, grafikama, diskovima... ili da ih razmenjuju, dok uveče polako uvodimo pozorišnu predstavu.
Budući da je vaš program besplatan, neko mora da stoji iza vas?
- Javimo se na konkurse u gradu, pokrajini i republici, pa nekakva para uvek stigne. Kiriju smo platili poklanjanjem naših slika i slika naših dobrotvora kojih imamo ne samo iz Srbije nego i u Turskoj, Koreji, Engleskoj... Namirili smo je za četiri godine, a višegodišnji dug za struju nam je gradonačelnica stornirala.
Kome odlaze slike koje poklanjate?
- U dogovoru sa gradonačelnicom, one se čuvaju za buduću gradsku galeriju koju Novi Sad nema, a treba da ima ako hoće da bude pravi grad.
Uz sve što promivišete u „Art klinici", čujem, nalazite vremena i da slikate. Pošto ste odmrzli paletu, da li da uskoro očekujemo vašu samostalnu izložbu?
- Stižu ponude iz muzeja, slikam, pa kad budem spreman - javiću. A treba i slike da vratim iz Švedske, gde sam devedesetih pokušao da budem gastarbajter.
U „Art klinici" niste izlagali, niti imate nameru?
- Pa to bi zaista bilo nametljivo. Nije u mom stilu!
