Izvor: RTS, 20.Jun.2015, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan izbeglica
Svetski dan izbeglica, koji se obeležava danas Srbija dočekuje kao jedna od pet zemalja u svetu sa produženom izbegličkom situacijom, ali i sa više od 22.000 zahteva za azil samo u prvih pet meseci ove godine.
Kako je saopštio Komesarijat za izbeglice i migracije, od 618.000 ljudi koji su tokom ratova od 1991. do 1995. dobili zaštitu priznavanjem izbegličkog statusa u Srbiji, 35.295 je i dalje u statusu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izbeglice, prenosi Tanjug.
Broj onih koji su i dalje u stanju egzistencijalne potrebe je daleko veći, a sličnu sudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su se raselila na području KiM.
Dodaje se i da Srbija, kao zemlja tranzita, svake godine beleži povećan priliv tražilaca azila iz ratom zahvaćenih zemalja Azije i Afrike, a samo tokom ove godine, do kraja maja, azil u Srbiji je zatražilo 22.182 lica.
Od tog broja, smeštaj u centrima za azil zatražilo je 5.770 ljudi, a Srbija intenzivno radi na unapređenju sistema azila i usklađivanju sa standardima i zakonima EU.
Kako se ističe, i pored enormnih napora i intenzivne podrške međunarodne zajednice, izbegličko pitanje na ovim prostorima još nije zatvoreno.
Dodaje se da su ostvareni veliki pomaci, prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja navedene populacije i dinamici obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan.
Od 2008. do 2014. godine 7.800 porodica je dobilo adekvatno stambeno rešenje, dok je 6.300 porodica ekonomski osnaženo.
Kako se dodaje, od nekadašnjih 700 kolektivnih centara sa oko 65.000 ljudi, u Srbiji postoji još 18 kolektivnih centara (od čega osam na teritoriji KiM), a u kojima boravi 1.116 izbeglih i interno raseljenih lica.
Zahvaljujući sredstvima EU i republičkog budžeta, svi kolektivni centri će biti zatvoreni do kraja naredne godine, a njihovi stanari dobiti odgovarajuća rešenja.
Kada je reč o Regionalnom stambenom programu Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, on će u naredne tri godine obezbediti oko 6.500 stambenih rešenja u regionu, od čega će 4.153 porodice u Srbiji dobiti stan, montažnu kuću, paket građevinskog materijala ili seosko domaćinstvo sa okućnicom, sprovođenjem do sada odobrenih potprojekata.
Postojeća situacija bi, ocenjuje se, bila povoljnija da su zemlje porekla, prvenstveno Hrvatska, pokazale više volje za rešavanje brojnih otvorenih pitanja koja svakodnevno pogađaju populaciju izbeglica.
Tokom više od 20 godina, svega 144.000 izbeglica se vratilo u zemlje porekla (75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku).
Kako se tvrdi, "neadekvatan pristup pravima izbeglih iz Hrvatske u njihovim matičnim zemljama svih ovih godina je predstavljao kamen spoticanja u regionu".
"Uprkos brojnim pomacima ostvarenim regionalnom saradnjom i dalje su aktuelna nerešena pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, 40.000 oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom, kao i povratak oduzetog poljoprivrednog zemljišta", saopšteno je.
Posebno zabrinjava, ističe se, izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma.
Komesarijat navodi i da se, uprkos drugačijem formalno-pravnom statusu, interno raseljeni sa KiM takođe suočavaju sa nemogućnošću povratka na svoja ognjišta.
Povratak na KiM je, dodaje se, ostvarilo manje od pet odsto ukupne populacije interno raseljenih, a glavne prepreke održivom povratku su bezbednosna situacija, nedostatak adekvatnog i efikasanog mehanizama za zaštitu i pristup pravima, nerešeno pitanje povratka imovine, nemogućnost korišćenja uništene, uzurpirane stambene i poljoprivredne imovine...
Komesarijat je zahvalio međunarodnim organizacijama i donatorima na podršci i uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije, i na naporima u borbi za uspostavljanje mehanizama za sveobuhvatno i pravedno rešavanje preostalih otvorenih pitanja regionalnog procesa.
"Republika Srbija je potpuno posvećena ispunjavanju svojih obaveza i jačanju strabilnosti i mira na Balkanu", zaključuje se u saopštenju.
