Izvor: Blic, 03.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenački recept za Srbiju
Slovenački recept za Srbiju
Janez Potočnik, slovenački ministar za evropske integracije, omiljen je političar u svojoj zemlji. Nije član nijedne stranke, ali to mu nije smetnja da obavlja važnu funkciju.
U razgovoru za 'Blic' Potočnik objašnjava šta očekuje Sloveniju kada za mesec dana postane punopravni član EU i šta savetuje Beogradu.
Na pitanje hoće li ceo Balkan jednoga dana biti integrisan u Uniju, ministar odgovara:
- Najnovijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << širenjem će se napraviti istorijski korak, ali to ne može biti i poslednje širenje. Na sastanku u Solunu je za sve balkanske zemlje zaključeno da imaju sigurnu evropsku perspektivu, samo je pitanje kada i na koji način će se to desiti.
Da li ste i na koji način spremni da pomognete drugim državama, recimo Srbiji i Crnoj Gori?
- Od političkog nivoa, kao jasni oslonac razvoju država, sve do tehničke pomoći. Prvi seminari koje smo već održali u Srbiji i Crnoj Gori su više-manje bili uvodne i informativne prirode. Ali smo isto spremni da potpišemo i određene memorandume u kojima bismo se konkretnije dogovorili oko projekata, zaduženja i zadataka za određene oblasti rada, kroz jedan godišnji ili višegodišnji program. Koje poteze biste nam preporučili?
- Recept, u stvari, ne postoji, jer svaka država ima svoje specifične probleme. Činjenica je da država koja postaje član EU mora da ispunjava određene kriterijume, i to takozvane kopenhagenske i madridske. Prvi su ispunjavanje političkih i ekonomskih normi, kao i prilagođavanje pravnog sistema te države evropskom pravnom redu. Madridski kriterijumi se odnose na izgradnju samih institucija. Da biste uopšte podneli zahtev za uključivanje i otpočeli pregovaranja, morate u celosti da ispunjavate političke kriterijume, a ekonomske, institucionalne i zakonodavne uslove možete stvarati tokom procesa približavanja. Znači, ono čemu se morate posvetiti kao prioritetu je sređivanje političkih uslova.
Na primer u Sloveniji smo za glavni cilj postavili modernizaciju države, da bude više demokratična, zasnovana na tržnoj ekonomiji, sa jačom socijalnom orijentisanošću. Bolji i udobniji život i sami želite da napravite, zar ne. Kriterijumi EU izgledaju kao neki spoljni pritisak za unutrašnje promene, dakle promene koje vi tako i tako morate jednom napraviti. To nije nikakav pritisak EU, već vaš lični transformacijski proces. U Evropsku uniju se ne ulazi svaki dan, potrebno je da se temeljno pripremimo.
Treba da bude vidljivo kako stvari idu nabolje. Mada se ponekad, pazite sada, situacija i pogorša, da bi se nakon toga snažno poboljšala. Ali je potrebno da budete svestni i toga da se velika većina promena ne dešava kada uđete u EU, već do samog trenutka ulaska. Koje nam stvari i ponašanja, u našem procesu približavanja, ne biste nikako preporučili?
- Makar i mali koraci, neka svi idu u pravom smeru. Svako, na primer, udaljavanje od neprihvatanja novog zakonodavstva, od realizacije nekih političkih odluka jeste udaljavanje od normalizacije i ulaska u članstvo EU. Treba veoma pažljivo gledati i videti da se tu ne radi o nekim spoljašnjim, već sasvim domaćim borbama. Može li se desiti da Srbija ni posle 10 godina ne uspe da postane članica EU?
- Sve je moguće, ali to sigurno ne bi bilo dobro. U Srbiji se, koliko znamo, sve priprema na osnovu vidljivih, pozitivnih ocena vašega razvoja i istinskog napretka. Na primer, Slovačkoj se dogodilo da je u jednom trenutku imala rukovodstvo koje je na neki način bilo ocenjeno kao ne prihvatljivo za EU. Da nije došlo do promene, verovatno bi došlo i do kašnjenja sa ulaskom u članstvo. Šta čeka vaše građane 1. maja postane ravnopravni član EU?
- Prvoga maja 2004. niko od građana Slovenije neće ništa primetiti, to vam garantujem. Jedino će poneka manja preduzeća imati probleme sa svojom konkurentnošću. Siniša M. Pešić
