Izvor: B92, 06.Avg.2009, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provera težine đačkih torbi
Varšava -- Poljska Sanitarna inspekcija od nove školske godine počeće da proverava da li se poštuje preporuka SZO da đačke tašne ne prelaze 10 odsto težine samog deteta.
Đačke torbe u Poljskoj su iz godine u godinu sve teže i dok bi dete od 20 kilograma smelo da nosi svega dva kilograma, prosečna đačka torba u Poljskoj teška je oko šest kilograma. Prošlogodišnja rekorderka je jedna devojčica iz osnovne škole u Krakovu koja je svakog dana posrtala u školu pod >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << teretom od čitavih devet kilograma.
Prema statistikama poljskog Ministarstva prosvete, čak 40 odsto poljskih osnovaca nosi svakodnevno u školu preteške torbe.
Pored redovnih kontrola Sanitarne inspekcije, Ministarstvo je najavilo i novu uredbu po kojoj će škole od ovog septembra morati da obezbede učenicima da preterani teret iz đačke torbe koji im tih dana nije potreban ostave u školi a ne vuku kućama.
Ko koliko zarađuje na hrani
Poljaci će dobiti mogućnost da vide ko koliko zarađuje na preskupoj hrani ako bude usvojen novi predlog poljskih agrarnih komora da se na siru, mleku i mesu tačno označi koliko zlota je dobio proizvođač, koliko prerađivač, a kolika je trgovinska marža.
Prema podacima Zemaljskog saveta agrarnih komora, ratari i stočari dobijaju u proseku svega 10, maksimalno 16 odsto konačne cene proizvoda, mali deo zarade ide prerađivačima, a veliki nakupcima i trgovinama.
"Ne čudim se što kada seljaci protestuju, Poljaci kucaju prstom u čelo i pitaju se šta to oni uopšte hoće", rekao je za "Gazetu viborču” šef Zemaljske federacije proizvođača žitarica Rafal Mladanovič.
Agrarne komore predložile su vladi da se uvede obaveza da na svakoj namirnici bude tzv. predložena cena po kojoj se trgovini preporučuje da prodaje određenu robu.
"Ta cena bi se formirala na osnovu realne cene proizvodnje uz razumnu trgovinsku maržu - 20 do 30 odsto. Danas trgovinske marže idu i do 80 odsto", objasnio je predsednik Zemaljskog saveta agrarnih komora Viktor Šmulevič.
Kupac bi, prema njegovim rečima, tako mogao na blagajni da uporedi tu razumnu predloženu cenu sa time koliko zaista plaća i ko je pravi krivac za skupe namirnice u poljskim radnjama.
Poljski seljaci za litar mleka dobijaju 80 groša, dok u radnjama košta tri puta više.
Kilogram višanja voćar prodaje za 0,12 evra, kod nakupca se cena utrostruči, a u prodavnici je šestostruko viša.
Kilogram piletine kod seljaka košta 0,87 evra, kod nakupca 1,27 evra, a poljski prosečni potrošač plaća ga u radnji 2,12 evra.
Ideju poljskih agrarnih komora podržalo je poljsko Ministarstvo poljoprivrede, jer su joj "deračke marže", posebno velikih međunarodnih trgovinskih lanaca, trn u oku.
Ministar poljoprivrede Marek Savicki formirao je posebnu grupu eksperata koja treba da proveri opravdanost visokih marži na namirnice, jer cene namirnica kod poljskih proizvođača porasle su za 16 odsto, a u maloprodaji za 25 odsto u poslednjih osam godina.
Savicki je u maju ove godine pokrenuo inicijativu u Evropskoj uniji da se proveri opravdanost trgovinskih marži i Brisel je tu inicijativu prihvatio.
Poljski ekonomisti upozorili su povodom novog predloga da na namirnicama u radnjama budu sugerisane cene da bi takvim propisom, ako ga uredbom naredi vlada, a ne bude dobrovoljan, Poljska mogla da dođe u sukob sa legislativom EU.
Oni smatraju da je možda bolje sačekati da problem marži, kojim su pogođene i ostale članice EU, reši Evropska komisija.
