Izvor: Press, 08.Apr.2013, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminula Margaret Tačer
Bivša britanska premijerka Margaret Tačer preminula je u 88. godini života od posledica moždanog udara, objavio je njen portparol lord Bel.
- S velikom tugom su Mark i Kerol Tačer objavili da je njihova majka Tačer umrla nakon moždanog udara - rekao je Bel, a prenosi Skaj Njuz.
Na ovu vest reagovao je na društvenoj mreži Tviter i britanski premijer Dejvid Kameron napisavši:
"Britanija je izgubila veliku državnicu, veliku premijerku, veliku patriotkinju".
Kraljica Elizabeta je saopštila je s tugom primila vest o smrti Margaret Tačer i poslala poruku saučešća njenoj porodici.
Margaret Hilda Tačer je bila prva i dosad jedina žena premijer Velike Britanije i ostaće upamćena kao "čelična lejdi".
Kao premijer, od 1979. do 1990. donosila je teške i nepopularne odluke, ali je uživala i široku popularnost. Pripisivano joj je kao uspeh da je britansku privredu uspela da postavi na zdrave noge. Ipak period njene vlade bio je propraćen najmasovnijim štrajkovima, privatizacijama javnog sektora i bitnim povećanjem stope nezaposlenosti.
Godine 1982, opredelila se za ratnu liniju i naredila je pomorski napad na Argentince tokom krize oko Folklandskih ostrva. Britanija je taj rat relativno brzo dobila i to je znatno podiglo njenu popularnost u Ujedinjenom Kraljevstvu, prethodno bitno uzdrmanu.
Radila kao hemičar
Baronica Margaret Roberts rođena je 13. oktobra 1925. u Granthamu, u Linkonskom okrugu. Njen otac je izvesno vreme bio i gradonačelnik. Školovala se u rodnom gradu ratnih četrdesetih godina, a studije hemije na Oksfordu pohađala je od 1943. do 1947. Posle diplomiranja radila je kao hemičar istraživač u fabrici plastike.
Pedesetih godina 20. stoleća se politički aktivirala u Konzervativnoj partiji. Na skupu prilikom pristupanja stranci upoznala je Denisa Tačera. Njen bogati suprug je finansirao dodatno obrazovanje svoje druge supruge, advokaturu i kurs ponašanja na sceni. U međuvremenu, Tačerovi su postali roditelji blizanaca 1953. godine.
Na opštim izborima 1959, kao predstavnica Linkonskog okruga, postala je poslanik na listi Konzervativne partije. Od 1975. do 1979. bila je lider opozicije, a kasnije je postala državni sekretar za obrazovanje i nauku.
Sredinom sedamdesetih pobedila je na stranačkim izborima. Zbog govora u kojem je kritikovala tadašnji Sovjetski Savez, kao odgovor Moskve pojavio se nadimak "čelična lejdi" (Iron Lady).
Tačer je posle izborne pobede njene stranke, početkom maja 1979. postala premijer i na tom mestu bila je do 1990. Na parlamentarnim izborima pobeđivala je 1979, 1983. i 1987. godine.
Godine 1990, smenjena je najpre sa liderskog mesta u partiji, a do toga je došlo posle lobiranja evropskih zemalja kojima je smetalo premijerkina uzdražanost tada aktuelnom stvaranju Evropske unije. Iz Donjeg doma britanskog parlamenta povukla se konačno 1992. godine.
Od tada je živela uglavnom povučeno, ali se njena porodica pominjala nakon hapšenja sina Marka, zbog utaje poreza, a tom plejboju mediji su pripisivali i brojne ljubavne afere.
Tačer je 2001. i 2002. pretrpela nekoliko blažih moždanih udara.
