Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Turske na plebiscitu
Nedeljni referendum o veoma značajnim ustavnim promenama protekao u senci jučerašnjeg krvoprolića u kome je stradalo 17 turskih vojnika
Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul, 22. oktobra - U zaglušujućoj ratnoj retorici zbog najnovijeg krvoprolića u jugoistočnoj Anadoliji, u kome je stradalo 17 vojnika, u Turskoj je juče, nečujno, gotovo neprimetno, protekao referendum koje se odnosio na izbor predsednika republike i vlade.
Na plebiscitu je ogromnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << većinom glasova - 69 odsto - prihvaćen amandman po kome će ubuduće šefa države birati - ne kao dosad, parlament - građani na direktnim izborima. On će imati mandat pet godina i moći će na tu funkciju da se bira dva puta. Dosad je predsednik republike mogao da ostane u toj fotelji sedam godina, što će reći - imao je samo jedan mandat.
"Ovaj referendum je istorijski doprinos turskoj borbi za političku stabilnost", izjavio je posle objavljivanja rezultata plebiscita premijer Tajip Erdogan, koji je inicirao ustavne promene. Kada su opozicione partije, uz podršku armijskog vrha, u parlamentu na trenutak, početkom maja, blokirale izbor Abdulaha Gula zbog njegove islamističke biografije, vladajuća Partija pravde i razvoja uzvratila je inicijativom za promenu sistema za izbor prve ličnosti zemlje. Ali, posle zakazivanja plebiscita, on je, u ponovljenom glasanju u Medžlisu, 28. avgusta, ipak izabran na tu funkciju.
Iako je zemlja već danima na nogama zbog napada kurdskih gerilaca, ni jučerašnji plebiscit nije mogao da prođe bez varničenja između vlade i opozicije. U Republikanskoj narodnoj partiji, kao i mnogi pravnici, misle da bi Gul sada trebalo da podnese ostavku i da izađe na proveru pred građanima, pošto je procedura za izmenu ustava pokrenuta dok on nije bio u toj fotelji.
Prema amandmanu, koji je promenjen u poslednjem trenutku, građani će direktno birati tek 12. predsednika republike 2014. godine, što će reći kada Gulu istekne sedmogodišnji mandat.
Prema izmenama, koje su usvojene na referendumu, skraćen je i mandat vlade sa pet na četiri godine.
Zemlja je, međutim, danas u šoku zbog krvoprolića na granici prema Iraku, tako da je plebiscit potisnut na sporedan kolosek. Političari, novinari, građani, svi bez izuzetka, traže da se stane na kraj kurdskim pobunjenicima koji su juče, na jugoistoku zemlje, ubili 17, a ranili 16 vojnika. Desetorica se vode kao nestali, dok se pripadnici PKK-a hvale da su ih zarobili.
"Što je mnogo, mnogo je", naslov je na prvoj strani današnjeg nacionalističkog "Džumhurijeta". Vladi bliski "Jeni Šafak" poručuje generalštabu: "Svi smo mi regruti".
Kada se radi o "kažnjavanju" kurdskih separatista i terorista nacija je, za razliku od plebiscita, jedinstvena: sve je izdalo strpljenje. Čim su mediji javili o jučerašnjem stradanju vojnika na tursko-iračkoj granici, u nekoliko gradova građani su spontano izašli na ulice sa državnim zastavama tražeći da armija odmah upadne u susednu zemlju. Policija je imala pune ruke posla da obuzda razjarene demonstrante koji osuđuju vladu zbog neodlučnosti.
U pograničnom području vri kao u grotlu: na položajima je oko 100.000 askera, tenkovi, helikopteri, avioni. Samo se čeka znak za upad. Temperatura raste i s druge strane granice. Kako javljaju istanbulski mediji, juče su demonstrirali i irački Kurdi, koji osuđuju Ankaru zbog povremenog granatiranja i razaranja njihovih sela. "Mi ćemo braniti sami sebe u slučaju turskog upada", poručuju tamošnji Kurdi.
Premijer Tajip Erdogan se našao između čekića i nakovnja, pred najvećim iskušenjem u kratkoj, ali meteorskoj karijeri. Dok domaća javnost traži neodložan obračun, Bagdad i Vašington ga upozoravaju da se ne igra vatrom. On je u stalnim konsultacijama sa generalima i članovima vlade.
Oči Ankare su uprte u Belu kuću koja je odmah osudila jučerašnje krvoproliće. "Napadi sa iračke teritorije (na Tursku) zahtevaju brzu akciju vlade u Bagdadu i zvaničnika kurdske autonomije na severu Iraka", preneli su mediji izjavu predsednika Džordža Buša. U Ankari su, očigledno, za zajedničku akciju sa Amerikancima koji treba, u početnoj fazi, da pohapse lidere PKK-a koji se kriju u planinama Kandil, i da im, jednim potezom, preseku sve kanale za naoružavanje i snabdevanje.
Vojislav Lalić
[objavljeno: 23.10.2007.]
