Izvor: Politika, 31.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznično pražnjenje
Opuštanje je ravno preokretu koji bi se negde zvao – vanredno stanje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, decembra – Nekoliko bračnih parova, finih i iznutra koliko i spolja, izašlo je na ovdašnje Badnje veče, da se počasti, bez novca. U životu su sve stekli svojim talentom i trudom, pomagali i onima koji nisu u iznudici, a te noći su osetili neodoljivu potrebu da im – bar nešto "padne s neba".Kako ovde "sve ima svoju cenu", smatra se da nagon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za "džabe", sebi ili drugome, obuzima samo pripadnike društvenih manjina kao što su nerazdvojni prijatelji, lopovi, humanitarci, lezilebovići, vrlo mala deca, prosjaci i još neki odmetnici od poretka konkurencije, budnosti, stresa, prodaje, kupovine... Ništa od toga nisu bili pomenuti parovi.
Kolima su išetali do pijaca prazničnih simbola. Uzeli su po jednu jelku a da im niko nije tražio da je plate. Nakupci, koji su već profitirali prodajom zimzelenog drveća (100-200 i više dolara za raskošnije primerke) ravnodušnim izrazom lica su prikrivali zadovoljstvo što im namernici odnose "restlove".
Sezonsko ustrojstvo
Sve se odigravalo po formuli – "svi dobijaju". Prodavcima je olakšano raščišćavanje prostora kojem je isticalo zakupljeno vreme, a pridošlice su besplatno dobile jelke koje će kititi za Novu godinu i dolazeće praznike ili prigode, kao pripadnici ovdašnjih verskih i običajnih izuzetaka od većinskih proslava i ukrašavanja.
Scena je svedočila o masovnom opuštanju koje krajem godine sebi priušte Amerikanci. Praznično pražnjenje, sa oslobađanjem od rutine svakodnevice, za njih – koji rade duže i spavaju manje nego savremenici im u drugim zapadnim zemljama – ravno je preokretu koji bi se negde zvao vanredno stanje. Nepromenljivi sistem se, naime, privremeno "suspenduje" – zarad uspostavljanja sezonskog ustrojstva u kome davanja izgledaju važnija od sticanja.
Upadljivi preokret izoštrava karakterne crte, mahom prikrivene izvršavanjem svakodnevnih poslova. Došljacima se čini da im se tako pruža prilika za jedinstven doživljaj: da vide "izmenjene" Amerikance. Domaći analitičari smatraju pak da ovdašnji živalj o praznicima samo pojačava hroničnu opredeljenost za dva presudna im, privatna i javna, svojstva – vernika i konzumenta.
To dvojstvo nije baš skladno. Pojedini hroničari čak tvrde da je ovde poodavno u toku specifičan dvoboj – nešto kao "božićni rat" – unutar nacionalnog bića.
Materijalistička jagma nije u skladu, čuje se, s propovedanom duhovnom smernošću. Drugi dokazuju da su događaji harmonizovani – da "masovnom nabavkom poklona bližnjima, ljudi oponašaju postupke Svevišnjeg koji nam je darovao život".
Za sveštenika harizmatske struje Džoela Ostina takva nedoumica ne postoji. "Bog nagrađuje ljude koji za njim tragaju" – poručuje, podstičući vernike da se obogate. Ne obazire se na primedbe da "takoreći, Bibliju koristi kao čekovnu knjižicu a Isusa Hrista kao finansijskog savetnika".
Vera i imućnost idu, po njemu, ruku podruku. "Bog želi da imate dovoljno da platite svoje račune", objašnjava.
Njegova crkva, u teksaskom Hjustonu, važi za instituciju s najbržim rastom broja vernika. Propovedi drži na lokalnom stadionu pred više od 30.000 ljudi. Milioni ovde i u inostranstvu primaju njegove poruke posredstvom televizije, a njegova knjiga "Vaš najbolji život sada" je među bestselerima, s prodatih četiri miliona primeraka.
Njega i slične mnogi kritikuju kao propagatore "svetogrđa" i "trulog materijalizma". Njujorški sveštenik Džejms Forbs je posredstvom televizije upozorio da "prekomerni luksuz počinje da podriva autentičnu Božju poruku brige za sve nas". U nedavnoj anketi "Tajma", 61 odsto ispitanika je reklo da veruje da "Bog želi da budemo finansijski prosperitetni".
Globalna istraživanja pokazuju da Amerikanci zauzimaju svetski vrh u oba svoja mentalitetna prioriteta. Bez premca su po svekolikoj potrošnji, a i po religioznosti su prvi, među velikim i srednjim, tehnološki razvijenim zemljama.
Raspaljena polemika
Obe osobine doživele su vrhunac u božićnoj "sezoni", koja je znatno duža od proslave dana Hristovog rođenja. Nedeljama se pune i crkve i prodavnice. Uz raspaljivanje polemike: da li je to praznik samo hrišćana ili svih građana, koje najviše veže – strast za rekordnom kupovinom, podstaknuta i sniženjem cena kako bi se većim prometom popravio godišnji završni račun trgovaca.
Oličenje te razapetosti je verzija Božić Bate, ovde zvanog Santa Kloz, skraćeno – "Santa". Podgreva veru u pojavu opšteg dobrotvora, ali se najčešće sreće u – tržnim centrima, kao stimulator kupoprodaje, u obličju i bojama kakve mu je, kažu, dao ovdašnji dizajner giganta osvežavajućih pića. "Sante" nisu jednoglasne u pristupu misiji – gde neki za šest nedelja zarade i do 20.000 dolara – čak i kad se zajednički istreniraju za nju. Književnica Loren Vilkoks, iz Nju Džersija, posetila je trodnevni kurs za njih u Mičigenu, i u "Vašington postu" zabeležila kako jedni uveravaju da im je glavni motiv – popravljanje raspoloženja masa, dok drugi kažu da tako samo zadovoljavaju sopstveni prohtev – "da se sve vrti oko mene".
Takav nesklad pobuda među "Santama" odudara od njihove uniformnosti, dok pojedinim posmatračima liči na repliku strategije Vašingtona, koja takođe teži da ugađa – u unutrašnjoj politici, a da se u spoljnoj – "sve vrti oko mene". Ali, i u tom poređenju bi mogla da važi izreka: "Nije svaki dan – Badnji dan".
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 31.12.2006.]
