Izvor: B92, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice promene klime neopozive
Berlin -- Međuvladin Panel UN za klimatske promene smatra da su posledice klimatskih promena neopozive.
Dnevnik "Berliner cajtung" piše, citirajući još neobjavljeni novi izveštaj o klimi u svetu, da u budućnosti svetu prete nestašice vode za piće, suše, šumski požari i porast nivoa mora. "Čak i ako bi se primenile najstrožije mere za zaštitu klime, dalje globalno zagrevanje i s njim povezane posledice, neizbežne su u 21. veku", naveo je nemački list.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << španskom gradu Valensiji ove sedmice se održava sastanak predstavnika 145 država koje čine Panel. Na tom sastanku treba da bude usaglašen konačan tekst izveštaja o klimi.
Prema nacrtu, u te neizbežne posledice spadaju nestašica vode, sve češće suše, povećana opasnost od velikih šumskih požara i dalji porast nivoa mora.
Bez "temeljnih promena politike zaštite klime" do 2100. godine će, kako se predviđa u izveštaju, na stotine miliona ljudi na planeti biti pogođeno nedostatkom vode, izumreće više od 40 odsto svih živih vrsta i nestaće 30 odsto priobalja.
U izveštaju se navodi da će se, čak i ako bi odmah prestala bilo kakva emisija po klimu štetnih gasova, globalna temperatura do kraja ovog stoleća povećati za 0,9 stepeni.
Ako se pak nastavi dosadašnja emisija štetnih gasova koji uništavaju ozonski omotač (ugljen dioksida, metana i diazot monoksida), može se očekivati porast prosečne temperature na planeti za čak 6,4 stepena Celzijusa.
To bi značilo da bi Grenland potpuno nestao, dok bi nivo mora narastao i do sedam metara. Od 1993. godine je nivo mora u proseku rastao za tri milimetra godišnje.
U izveštaju o klimi se Panel zalaže za nastavak primene Protokola o zaštiti klime iz Kjota. Navodi se da su mere predložene u tom dokumentu dobra osnova za dalju politiku zaštite klime.
Izričito su pohvaljeni stvaranje svetskog tržišta za trgovinu pravima na emisiju CO2, pojačane aktivnosti u oblasti klimatskih istraživanja i pomoći nerazvijenim zemljama, povećanje proizvodnje biomase i smanjenje potrošnje energije u zgradama i u šumarstvu.
Prema oceni Panela, štednja energije mora da ima jednu od ključnih uloga u budućem koncipiranju politike zaštite klime.
Istovremeno je naglašeno da je borba protiv prekomernog zagrevanja planete i ekonomski isplativa, jer je korist od zaštite klime bitno veća od troškova.
