Izvor: Politika, 09.Jun.2012, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni gore i oni dole
Na skupovima na kojima promoviše svoju novu knjigu, ekonomista Džozef Stiglic dobija aplauze i ovacije kao da je rok ili sportska zvezda
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U popularnu vašingtonsku knjižaru ”Politika i proza” u Konektikat aveniji, u četvrtak uveče jedva da je moglo da se uđe: ispunjen je bio svaki santimetar njenog ne baš skromnog prostora.
Gost koga su pažljivo slušali posetioci reklo bi se svih generacija, povremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je prekidan gromkim ovacijama i aplauzima, kao da je neka rok zvezda, a atmosfera je na momente podsećala na politički mitnig. U svakom slučaju, pažnja sa kojom je praćeno njegovo izlaganje nije uobičajena – za jednog ekonomistu.
Te večeri o svojoj novoj knjizi čiji je naslov ”Cena nejadnakosti: kako današnje podeljeno društvo ugrožava našu budućnost”, govorio je Džozef Stiglic, profesor Kolumbija univerziteta, nobelovac (2001.), jedan od najcitiranijih iz svoje branše na svetu, bivši glavni ekonomista Svetske banke i nekadašnji šef ekonomskih savetnika predsednika Bila Klintona, a danas žestoki kritičar ”tržišnog fundamentalizma” i popularni tumač uzroka svetske krize i planetarnog neuspeha da se iz nje izađe.
Tema njegove nove knjige bliska je većini Amerikanaca, jer je osećaju na svojoj koži. U njoj Stiglic vivisekcira pre svega današnji američki politički i ekonomski sistem, rasteruje ideološke magle koje prekrivaju nacionalnu debatu o generatorima i suštini krize. Pri tom postavlja neprijatne dijagnoze, od koji je glavna da je nejednakost postala sistemska i da će zemlja, ne odmakne li se od ivice ambisa do kojeg je došla, za to platiti veoma visoku cenu.
Glavna njegova teza je da tržište, kao glavna ekonomska sila, ne funkcioniše onako kako tvrde njegovi zagovornici, da je politički sistem ”otet” i upregnut da služi interesima bogatih. ”Amerika je stvorila čudesnu ekonomsku mašineriju, ali je očigledno da ona danas služi samo onima na vrhu”, kaže Stiglic. ”Kapitalizam ne isporučije više ono šta je obećavao, već samo ono što nije: nejednakosti, zagađenje, nezaposlenost i, najvažnije od svega – degradaciju vrednosti do tačke da je sve prihvatljivo, a niko nije odgovoran”.
Suština američkog problema i glavni izazivač nejednakosti, koja se ogleda u tome da su u poslednje tri decenije prihodi 1 odsto najbogatijih enormno porasli, dok su oni većine Amerikanaca stagnirali, pa i opadali – jeste u procvatu onoga što Stiglic naziva ”rentijerskom ekonomijom”. Američki milioneri i milijarderi se danas bogate gotovo isključivo finansijskim špekulacijama i tom procesu uspevaju da prigrabe sve veći deo nacionalnog kolača, a da time istovremeno uopšte ne doprinose da se taj kolač uveća.
Mnogo je novca ”gore”, a premalo ”dole”, objasnio je pred velikim brojem ljudi u ”Politici i prozi” (a sutradan sam ga slušao i u mnogo manjem društvu, u Centru za američki progres) Stiglic. Finansijski sektor u kome se sve ovo zbiva, obezbeđuje najveće plate, pa na Volstrit odlaze najtalentovaniji diplomci sa američkih univerziteta, da bi tamo manipulisali brojkama i smišljali visokoprofitne finansijke prevare, umesto da svoje znanje i energiju usmere ka stvaranju nečega novog u tehnologiji, čistoj energiji i drugim oblastima, onome što će da bude od koristi svima i obnovi američku superiornost.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 10. juna. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Milan Mišić
objavljeno: 10.06.2012
