Izvor: Politika, 23.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemca zlostavljali i Nemci
Slučaj "talibana iz Bremena", zatočenika Gvantanama, pretvara se sve više u optužnicu protiv nemačkih vlasti Murat Kurnac, nemački državljanin poreklom iz Turske, postaje sve više mora za (bivšu) vlast u Berlinu. Ne samo zbog toga što prstom nije mrdnula da bi ga izbavila iz famoznog američkog logora Gvantanamo, gde je robijao, očigledno nedužan, više od četiri godine.
"Taliban iz Bremena", o čijem slučaju je "Politika" već izveštavala, koji je oslobođen tek >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog leta, šokirao je javnost obelodanivši činjenicu u prvom novinskom intervjuu da su ga u tajnom američkom logoru u Avganistanu, gde je držan izvesno vreme pre nego što je prebačen u Gvantanamo, mučili i – nemački vojnici.
Dosad se ništa nije znalo o tom ortakluku koji je mnoge u Berlinu, posebno odgovorne u Ministarstvu odbrane, dovelo u krajnje neugodnu situaciju.
Tim povodom je u sredu održana sednica odbora za odbranu Bundestaga iza zatvorenih vrata. Ona je, prema izjavama opozicionih političara, bacila tek malo svetla u gustu maglu koja i dalje obavija mutne poslove nemačkih komandosa u Avganistanu.
Ispostavlja se da parlament, nadležan za civilnu kontrolu Bundesvera, nije čak ni informisan od kada se nemački komandosi zaista nalaze u Avganistanu.
Skidanje magle
Ispostavlja se da su nemački komandosi, angažovani u prvom "globalnom (američkom) ratu protiv terorizma", bili u Avganistanu još krajem 2001, iako se do sada zvanično tvrdilo da je elitna jedinica Bundesvera stigla u Hindikuš tek 20. januara 2002.
Očigledno će teško ići i sa otkrivanjem istine o onome šta se zaista u slučaju Murata Kurnaca dogodilo u američkom tajnom logoru u Kandaharu.
Kurnac tvrdi da su ga tamo jednog dana dva nemačka vojnika bacila na zemlju i vukla za kosu naočigled Amerikanaca koji su posmatrali ovu scenu smejući se.
Zvanično je najpre poricano da je bilo ko sa nemačke strane imao kontakt sa nesrećnim Kurnacom, potom je stiglo priznanje da je do susreta ipak došlo, ali je on bio "isključivo vizuelan", da bi u sredu kanula dodatna kap: susret je bio i "verbalan", ali se, do daljeg, ostalo pri tvrdnji da nije bilo "fizičkog dodira" i mučenja.
U mučnom "skidanju magle" koja pokriva aktivnosti nemačkih komandosa u Avganistanu, tek se povodom "slučaja Kurnac" saznalo da su oni zaista obezbeđivali, ali spolja, američki vojni logor u Kandaharu. Tako su i saznali da se među robijašima nalazi i jedan koji "govori nemački".
Parlamentarna istraga
Opozicija traži "rigorozno raščišćavanje" i iscrpne informacije od sadašnjeg ministra odbrane Franca Jozefa Junga, nagoveštavajući pokretanje inicijative za otvaranje parlamentarne istrage o nemačkim komandosima povodom "slučaja Kurnac".
Odiseja Murata Kurnaca počela je kad se nesrećni mladić iz Bremena našao "u pogrešno vreme na pogrešnom mestu". Sa frankfurtskog aerodroma je odleteo neposredno posle američkog "crnog septembra" u Karači. Odatle je krenuo ka Avganistanu, kako bi se upoznao sa "pravim islamom". Iz autobusa su ga, sa nekoliko talibana, kidnapovali američki agenti. Pod sumnjom da je terorista, strpan je najpre u tajni logor na jugu Avganistana, a potom odatle prebačen u Gvantanamo.
Tamo je ostao više od četiri godine, iako su Amerikanci bili odavno spremni da ga izruče ili Turskoj ili Nemačkoj. Ni jedna ni druga država ga nije htela. Tek je s promenom vlasti u Berlinu došlo do obrta u njegovom slučaju: kancelarka Angela Merkel je u direktnom razgovoru sa američkim predsednikom Džordžom Bušom isposlovala njegovo konačno oslobađanje.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 23.10.2006.]
