Izvor: Vostok.rs, 24.Jul.2012, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne ponavljati sudbinu mamuta
24.07.2012. -
Prema proračunima naučnika, ako krivicom ljudi godišnje bude nestajao makar jedan sivi kit ohotsko-korejske populacije, uskoro će oni nestati poput mamuta. Takav je gorki ukus Svetskog dana kitova i delfina koji se obeležava danas. Upravo tog dana 1986. godine Međunarodna komisija za ulov kitova u koju ulazi 89 zemalja, uključujući Rusiju, uvela je zabranu ulova kitova.
Trenutno većina morskih sisara nalazi se na ivici odumiranja. Najdragamitičnija je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sudbina najvećih kitova – plavih, čija je svetska populacija za 30 godina umanjena sto puta – do hiljadu primeraka. Za očuvanje morskih giganata u svetu su formirane dve zaštićene teritorije – u regionu Antarktika i u Indijskom okeanu. U ruskim vodama obitava nekoliko desetina vidova kitova, delfina i foka, od kojih su mnogi uneti u Crvenu knjigu kao vrste na ivici nestanka.
Morski sisari su među najneobičnijim životinjama naše planete. Da uzmemo iste te kitove, koji su po mnogim parametrima šampioni: najteži, najduži, i najizdržljiviji. Oni mogu da ne spavaju tri meseca, da ne jedu dve trećine godine i ne dišu do dva sata. Imaju najveći mozak, uz to umeju da pevaju, mada i nemaju glasne žice, govori zamenik direktora Instituta za probleme ekologije i evolucije Severcov, dopisni član RAN Vjačeslav Rožnov.
- Imamo čitavu laboratoriju koja se bavi morskim sisarima, između ostalog kitovima i delfinima, u kojoj se proučavaju senzorni sistemi ovih životinja. To je vrlo važna stvar kako kitovi i delfini vide okolni svet ne samo pomoću sluha, već i organa vida i slično.
Ali ljudi se ne zanimaju za morske sisare samo radi istraživanja. Norveška koja je odustala od moratorijuma svake godine ubija više od hiljadu kitova, među njima malih prugastih – retku vrstu unetu u Crvenu knjigu – radi prodaje turistima u restoranima. Ali osim tog varvarstva ozbiljne probleme za kitove i delfine stvaraju zagađenja mora i okeana, između ostalog milioni tona plastičnog otpada koji pliva u vodama. U želudcima umrlih kitova može da se nađe do 200 kilograma svakakve sintetike – kesa, boca i slično.
Efekat bombe imala je nedavna izjava vlade Južne Koreje o nameri da se vrati ulov malih prugastih kitova. Oni su rešili da slede primer suseda iz Japana, koji, prikrivajući se naučnim razlozima, svake godine ubiju u severnom delu Tihog okeana do hiljadu kitova. Suočivši se sa oštrom kritikom zaštitnika životinja, Seul je odustao od obnove ulova. Na upravo završenoj 64. konferenciji Međunarodne komisije za ulov kitova u Panami potvrđene su kvote samo za urođenički ulov kitova za zadovoljavanje potreba starosedelačkog stanovništva. Naučno je dokazano da ako iz ishrane Čukči i Eskimi izuzmu kitovo meso, koje pojedu oko kilogram dnevno, njihov životni vek će se smanjiti.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
