Izvor: Blic, 12.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islamski svet - mit i projekat
Islamski svet - mit i projekat
PARIZ (Beta-AFP) - Muslimanski svet, koji okuplja preko 1,2 milijarde ljudi pre svega u arapskim zemljama, deli se na sunite (oko 85 odsto vernika) i šiite.
Prvi naseljavaju Bliski istok, zemlje Persijskog zaliva, crne Afrike (Magreb), Tursku, Balkan, centralnu Aziju, indijski potkontinent, Indoneziju (najveća muslimanska zemlja na svetu), kao i sever Kine, dok šiiti uglavnom žive u Iranu, ali ih ima i u Indiji, području Indijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << okeana, Keniji i arapskom poluostrvu. Kod sunita ne postoji sveštenstvo u strogom smislu reči - malekitska škola (Magreb, crna Afrika) se zalaže za običajno pravo i podstiče širenje bratstva, šafeitska škola (Indijski okean, Donji Egipat) se zove još i 'islam obala i ostrva', dok se većinska i manje stroga hanafitska škola razvija u arapskom svetu u području koje je bilo zona uticaja Turske. Vahabizam, koji zastupa rigorozan islam, zvanična je vera Saudijske Arabije. Iz te struje potiče Osama bin Laden.
Takozvana uma (zajednica) muslimanskog sveta, koju bi trebalo da predstavlja Organizacija islamske konferencije, nastala u toj zemlji, predstavlja mit i projekat, kaže istoričar islama Rušdi Alili - mit o idealnoj zajednici, u prvo vreme ujedinjen oko proroka, i projekat uspostavljanja jedinstva svih muslimana u svetu kojim dominira 'strukturalno nasilje' Zapada, u čijim su rukama bogatstvo i tehnologija.
Alili naglašava da među 57 muslimanskih zemalja dve imaju uticaj koji nije u vezi sa njihovim demografskim značajem - prvi je Iran, koji je izveo 'islamsku revoluciju', a druga je Saudijska Arabija, 'kontroverzna sila', od Zalivskog rata povezana sa SAD ali je finansijski izvor islamskih mreža.
'Nasuprot opštem uverenju, u muslimanskim zemljama dominira politika a ne religiozni krugovi', kaže Alili i dodaje da nijedan režim nije zaista demokratski. Alili je upozorio SAD da ne pokušavaju da izvrše preterani pritisak na vlade tih zemalja da ne bi još pojačali bes njihovih stanovnika, već frustriranih ekonomski, socijalno i kulturno.
