Izvor: Danas, 13.Sep.2015, 21:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodikov referendum bliže ili dalje?
Sarajevo, Banja Luka, Brisel - Vijeće za zaštitu vitalnog interesa pri Ustavnom sudu Republike Srpske odbilo je zahtev Kluba delegata bošnjačkog naroda u Vijeću naroda Republike Srpske da se neustavnom proglasi odluka o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH zbog povrede vitalnog nacionalnog interesa bošnjačkog naroda. Ovo se dogodilo gotovo u isto vreme kad i još dva događaja koja bi možda mogla da utiču na realizaciju ove odluke, koja je izazvala toliko negodovanja u delu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << BiH i među predstavnicima međunarodne zajednice. Bošnjačke političke stranke su odmah najavile obraćanje Ustavnom sudu BiH.
U Briselu su federalni i dva entitetska ministra pravosuđa i predsednik pravosudne komisije distrikta Brčko, pod patronatom komesara za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanesa Hana, potpisali Protokol o daljim koracima na reformi pravosuđa BiH, a u okvirima Strukturnog dijaloga o pravosuđu, koji je uspostavljen još 2011. kao odgovor tadašnje komesarke EU za spoljne poslove Ketrin Ešton na slične referendumske pretnje iz Banja Luke.
U tom protokolu se odmah na početku navodi da će kao osnova za diskusiju o reformi Zakona o sudovima BiH poslužiti verzija teksta nacrta "koji je danas (10. septembra, prim. aut) u Briselu predstavilo Ministarstvo pravosuđa Republike Srpske". Početak te diskusije zakazan je za 1. i 2. oktobar.
Kad se Zakon o sudovima usaglasi njemu će se, po protokolu, prilagoditi relevantne odredbe Zakona o tužiteljstvu BiH, Krivičnog zakona BiH i Zakona o krivičnom postupku BiH. Toliko pominjani Visoki sudsko tužilački savet BiH ostaće jedinstven, ali sa dva podveća - sudija i tužitelja i biće utvrđeni kriterijumi izbora njegovih članova.
Kad se ova reforma okonča, a rokovi protokolom nisu utvrđeni, izmeniće se Državna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koji su navodno bili ključni uzrok nezadovoljstva Republike Srpske radom Suda i Tužilaštva BiH, čije joj je postojanje, mimo Dejtonskog sporazuma, nametnuo Visoki predstavnik, kako se tvrdi u Banja Luci.
U vezi s tim, velikim pomirenjem je okončan mali sukob između Misije OEBS-a u BiH i Tužilaštva BiH, kada je to Tužilaštvo, na veliko zadovoljstvo nekih pravnika, ustalo da zaštiti nezavisnost bosansko-hercegovačkog pravosuđa, za koje se, inače, smatra da je pod dominantnim uticanjem predstavnika međunarodne zajednice, odbivši da predstavnicima OEBS-a dozvoli uvid u spise nepresuđenih predmeta ratnih zločina, a za potrebe analize rada Suda i Tužilaštva koju OEBS radi.
I konačno, a sudeći po medijskim vestima u okviru intenziviranog rada federalnih pravosudnih organa, Sud BiH je saopštio da je u celosti potvrdio optužnicu Tužilaštva BiH protiv Nasera Orića i njegovog telohranitelja Sabahudina Muhića, zvanog Mrčo, koji se terete da su tokom rata i oružanog sukoba između Armije BiH i Vojske Republike Srpske 1992. u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac počinili ubistvo tri zarobljenika srpske nacionalnosti.
Da li sve ove odluke znače da je takozvani Dodikov referendum dalje ili bliže teško je sad reći s obzirom na to da nijedna od njih nije ni blizu svoje konačne realizacije.
