Izvor: Politika, 31.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš na Markovom trgu
Predsednik SAD boraviće u Zagrebu u petak i subotu, a njegovo obezbeđenje već temeljno „češlja” ulice kojima će prolaziti
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 31. marta – Predsednik SAD Džordž Buš posetiće Zagreb odmah posle samita NATO-a u Bukureštu. Biće to druga zvanična poseta šefa Bele kuće Hrvatskoj – prethodno je u Zagrebu boravio, praktično prošao, Bil Klinton. Za razliku od njega, Buš će u glavnom gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hrvatske i prenoćiti, u hotelu „Vestin” (bivši Interkontinental „Zagreb”), odakle mu je i najkraći put do Pantovčaka, gde je sedište predsednika RH i Gornjeg grada u kojem su vlada i Sabor.
Kako je najzad i zvanično potvrđeno, predsednik Buš sa suprugom i saradnicima stiže u Zagreb u petak posle podne, a posle smeštaja i kraćeg odmora predviđen je susret s predsednikom Stjepanom Mesićem na Pantovčaku. U subotu pre podne sastaće se u Banskim dvorima na Gornjem gradu s premijerom Ivom Sanaderom, a posle toga će se na Trgu sv. Marka, koji je između sedišta vlade i Sabora i veoma ga je lako obezbeđivati jer je praktično zatvorena celina, obratiti građanima Zagreba.
Posle podne će Buš prirediti ručak na kojem će biti i predsednici zemalja koje bi prema najavama trebalo u Bukureštu da dobiju poziv za priključivanje NATO-u, a to su, uz Hrvatsku, Albanija i Makedonija. Posle toga odlazi u crnomorsko letovalište Soči, gde će se sastati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Dolazak američkog predsednika hrvatski mediji tretiraju kao prvorazredni događaj, jer je jedinstvena ocena da je to „priznanje Hrvatskoj i dokaz dobrih odnosa” s tom velesilom. Tako se ovaj događaj, uostalom, ocenjuje i s američke strane, pa je Bušov savetnik za bezbednost Stiven Hadlej izjavio da će američki predsednik posetiti Hrvatsku kako bi joj „odao priznanje za sprovedene impresivne reforme i razgovarao s njenim čelnicima”.
Kako to obično biva kada po svetu putuje šef Bele kuće, pre njega u Zagreb je već došao veliki broj pripadnika obezbeđenja, među kojima su pripadnici američke nacionalne bezbednosti, CIA i takođe nezaobilazni marinci, koji su u većem broju stigli u subotu. Američki agenti već danima detaljno „češljaju” ulice kojima će se kretati njihov predsednik, pa su posetili i većinu stanara čiji stanovi gledaju na ulicu.
U Mesničkoj ulici, koja vodi na Gornji grad u sedište vlade, upozorili su stanare da im prozori moraju biti zatvoreni da ih ne bi „slučajno pogodili snajperisti” koji će se u to vreme nalaziti na krovovima. Ulica će biti zatvorena za saobraćaj već od četvrtka i, naravno, potpuno ispražnjena od automobila, a agenti su snimili sve kuće pored kojih će prolaziti predsednička kolona. Zavarivanje svih metalnih šahtova na tom putu se podrazumeva.
Kakve će kulinarske poslastice biti ponuđene na verovatnoj večeri dvojice predsednika na Pantovčaku, ostaje strogo čuvana tajna, ali će tu sigurno biti nekih domaćih nacionalnih specijaliteta – od onih najpoznatijih jadranskih, do zagorskih. Za taj deo protokola, u koji ulazi i oproštajni ručak koji za uzvanike priređuje Buš, protekle nedelje je već stigla kuvarska ekipa iz Vašingtona koja proverava sva jela i pića (sastav i poreklo) koja će se ponuditi tokom boravka šefa Bele kuće u Zagrebu. Dok u kulinarske tajne još ne mogu da prodru, revnosni domaći novinari doznali su zato da se u KBC Rebro priprema posebna hirurška dvorana za izvanredne situacije, u kojoj će biti specijalna medicinska ekipa iz SAD, za zlu ne trebalo.
Da bi atmosfera bila potpuna, pobrinulo se nekoliko nevladinih organizacija, koje će u vreme boravka predsednika Buša u Zagrebu na popularnom Cvetnom trgu u središtu Zagreba organizovati protestne skupove. Zamišljeno je to – kako sami kažu – kao „mirno građansko okupljanje simboličnog karaktera”, uz rekvizite poput transparenata, zviždaljki i bubnjeva, na kojem će pokazati da „Buš nije dobrodošao u Hrvatsku zbog agresivne američke politike prema ljudskim pravima, zbog militarizma i ugrožavanja klime”.
Istovremeno, organizovale su i prikupljanje potpisa građana kojima se traži da se o ulasku Hrvatske u NATO odlučuje referendumom, što vlada inače odbija. Prvog dana prikupljeno je oko 15.000 potpisa, a za uspeh ove akcije trebaće ukupno oko 450.000 potpisa, jer prema zakonu referendum o nekom pitanju mora se raspisati ako to zatraži 10 odsto od ukupnog broja građana upisanih u birački spisak.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 01/04/2008.]
