Izvor: Blic, 04.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost je svetla
Budućnost je svetla
Aleksandar Avakumović, jedan od retkih predstavnika SCG u FIBA u poslednjih desetak godina, smatra da se na Olimpijskim igrama u Atini nije dogodilo ništa tragično za našu košarku, već poučno i stimulativno za budućnost. U razgovoru za 'Blic', Avakumović iznosi niz predloga kako da naša zemlja ostane u evropskom i svetskom vrhu.
- Tragati sada za 'krivcima' bila bi najveća glupost. Bez obzira na to koliko je bolno učiti na greškama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to je jedan od nužnih puteva napretka pod uslovom da se poseduje sposobnost njihovog uočavanja. Potrebno je učiniti sve da se košarkaški sistem obogati novim sadržajima, novim idejama i svežom energijom. Živimo u vremenu koje traži sve raznovrsnije sposobnosti i znanja. Moramo da unapređujemo znanja budućih generacija i da se oslobađamo povremenog osećanja nepogrešivosti i samodovoljnosti. Ujedno, ne smemo se odricati sposobnosti i zasluga ljudi, igrača i stručnjaka, moramo ih poštovati jer su dali ogroman doprinos za renome naše košarke. Oni, u svakom slučaju, zaslužuju poseban tretman kojim ćemo dokazivati svoju zrelost i kulturu. Osim toga, mi smo isuviše mali narod da bismo mogli sebi da dozvolimo rasipanje ljudi koji vrede, čak ni u trenucima kada se ne slavi već se tuguje. Pre petnaest godina najavili ste košarku trećeg milenijuma.
- Uočio sam znakove velikih promena u odnosima, načinu razmišljanja, u institucijama, u samoj prirodi košarkaške igre... Sve je ukazivalo na to da dolazi novo doba, čak i za košarku. Kako ste reagovali na ta saznanja?
- Sa svojom suprugom Biljanom postavio sam temelje i organizaciju prve privatne košarkaške škole u Evropi - 'Basket BAM'. Želeli smo da zadržimo u svom zajedničkom životu košarku ali pod uslovima i organizacijom kojih nije bilo. Zato smo ih i napravili.
Kako se BAM razvijao?
- U pravcu shvatanja nove košarkaške kulture, kao i njene izgradnje. U tom smislu se može shvatiti i naša odluka da pokrenemo inicijativu o prvom košarkaškom fakultetu na svetu, u čemu smo uspeli. Drago mi je zbog toga, između ostalog i zbog toga što je lepo preći put od prve privatne košarkaške škole do prvog fakulteta za košarku. BAM je to uspeo i pri tom doneo mnogo toga novog i korisnog. Dakle, opet smo u nečemu prvi u svetu košarke, bez obzira na to što smo loše prošli na poslednjoj Olimpijadi. Biće još Olimpijada, možda ćemo ponovo osvajati medalje, ali to da smo osnovali prvi fakultet za košarku na svetu - ostaće zabeleženo zauvek. Šta podrazumevate pod novom košarkaškom kulturom?
- Unapređenje sistema košarkaških vrednosti - prvenstveno u motivisanju dece i omladine da se bave tim sportom. Prvo, duboko sam uveren da je značajnije baviti se košarkom nego sanjati o igranju u NBA ligi. Snove nikako ne treba ubijati, ali im svakako treba nadrediti osmišljeno trošenje vremena u detinjstvu i mladosti. Svako ko se bavi košarkom trebalo bi da pred sobom ima stručnjaka koji koristi košarku kao sredstvo za kompletan razvoj mlade ličnosti, a ne osobu koja otkriva i brusi talenat za košarkaško tržište. Ključnu ulogu imaće novi treneri koji će morati da poseduju nova znanja i novu kulturu. I ne samo treneri već svi profesionalci u košarkaškom sistemu današnjice i sutrašnjice. Kao da kritikujete NBA koncept?
- NBA koncept je odličan koncept u poslovnom smislu, možda najbolji u dosadašnjoj istoriji košarke. Međutim, ja mu se ne divim, niti on na mene deluje inspirativno. U njemu je košarka sredstvo za zarađivanje novca. To nije kritika, već gola konstatacija. Ko voli nek’ izvoli. Lično mi je NBA košarka dosadna, gledao sam samo Sakramento zbog naših igrača. Koga sada da gledamo, poražene Amerikance iz Atine?! Mnogo je bolje, kulturnije i perspektivnije da tu pažnju usmerimo prema našoj deci koja se bave košarkom i da vodimo računa kako i s kim to čine. U BAM konceptu stvar je drugačija, u njemu je košarka sredstvo za kompletan razvoj deteta i mladog čoveka. U NBA konceptu običan dečak i devojčica su potrošači NBA asortimana i posmatrači utakmica, dok su u BAM konceptu direktni učesnici u igri, od idolopoklonaca pretvaraju se u protagoniste. Kako vidite našu košarku u svetlu NBA koncepta kao najjačeg simbola profesionalne košarke?
- Vidim je u situaciji da odredi strategiju svoje sistemske organizacije u odnosu na sva pitanja košarkaške sutrašnjice u koju će spadati i faktor NBA. Trenutno je naša zemlja jedan od najinteresantnijih rudnika košarkaša za NBA. Trebalo bi da mi budemo načisto da li nam uloga sirovinske baze odgovara, da li smo na nju prinuđeni ili možemo stvari da postavimo tako što bismo nametnuli i neka naša pravila igre. Mislite li da je to moguće?
- Ja ne verujem u nemoguće. Štaviše, BAM sprema niz inicijativa za koje smatram da će uvesti nove vrednosti u svet savremene košarke, kao što je i do sada činio. Očekujete li dalje jačanje BAM koncepta u zemlji i van nje?
- BAM je zapravo međunarodna košarkaška institucija koja realizuje svoj program u svim zemljama koje su za njega zainteresovane. U konceptualnom smislu, naša zemlja je zemlja porekla BAM-a. BAM je naš iako je iza njega potpuno privatna inicijativa. On nije mogao da se desi nigde drugde, jer da je mogao - desio bi se. Voleo bih da i preko BAM-a naša zemlja ukaže na svoje svetske potencijale jer danas sve što vredi ima svetski potencijal. To je donelo savremeno doba. Zašto mislite da je to značajno?
- Zato što se deca i omladina nalaze na jezivoj vetrometini pomahnitalog progresa koji u sebi sadrži i puno toga što je za izbegavanje. Takođe, zato što smo svi već umorni zahtevima da ispunjavamo neke uslove kako bismo bili tretirani kao normalni ljudi. Košarka je tema i oblast delovanja gde se od nas može učiti. Dok nam se nameću razni bezumni, ponižavajući uslovi na bazi ucena, mi odgovaramo nečim lepim. U takvoj borbi duha imamo šansu dok u formuli 'oko za oko, zub za zub' nemamo nikakvu perspektivu. D. J. Bužić
