Izvor: Blic, 13.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto me se Beograđanke plaše?
Zašto me se Beograđanke plaše?
BEOGRAD - Dve nedelje u Beogradu bila su dovoljne da američkom centru Piteru Kornelu prorade srpski geni. Novi košarkaš Partizana oduševljen je prijemom u našem glavnom gradu, a prezime Vasiljević garant je da Vlade Divac nije pogrešio.
- Impresioniran sam Beogradom. Pre 15 godina sam bio u Boki Kotorskoj i Bileći, odakle su roditelji moje majke, ali u Beograd nikada nisam dolazio. Prelep je i bogatom arhitekturom se dosta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razlikuje od američkih gradova, koji su svi isti - iskren je 25-godišnji Piter Kornel. Praktično do pre dve nedelje bili ste stanovnik Los Anđelesa, a košarkaška sudbina vas je dovela u Beograd.
- Prijateljima u Americi objašnjavam da je Beograd kao Njujork ili San Francisko od pre 40 ili 50 godina. Jednostavno, ima dušu i svi su ljubazni i otvoreni. Još nisam doživeo mrke poglede i prezir, što je normalno u Americi. Svi se trude da vam pomognu, olakšaju boravak u Beogradu. Da se okrenemo košarci. Vaši prvi utisci o Partizanu?
- Već na prvom koraku sam shvatio da dolazim u dobro organizovan klub, jedan od najjačih u Evropi. Vlade Divac i Saša Danilović su sjajni ljudi i sa njima je lako razgovarati. Trener Duško Vujošević i igrači su me odlično primili i osećam kao da se već godinama znamo. Strpljivi su, jer znaju da mi je neophodno vreme da se priviknem na razliku između NBA lige i evropske košarke. Volim da učim i nije me sramota da pitam, da ponovim i više puta ako treba.
Gledali ste meč protiv Crvene zvezde, a igrali sa Cibonom.
- Jedva sam izdržao derbi sa Crvenom zvezdom. Toliko sam se nervirao da sam poželeo da uđem na teren i pomognem saigračima. Poraz me je pogodio, ali je rana zacelila posle uspeha u duelu sa Cibonom. Prihvatio sam atmosferu u ekipi, na tribinama, a Partizan ima mlade i kvalitetne igrače. Pomenuli ste atmosferu na tribinama?
- Neverovatan doživljaj. Dvorana 'Pionir' je iz dana u dan ispunjena do poslednjeg mesta. Tokom čitave utakmice svi su na nogama, niko ne sedi. Navijaju svi, i mladi i stari, muškarci i žene. Nešto slično ne možete da doživite u NBA ligi. Tamo se navija samo dok vaša ekipa pobeđuje. Kada počne da gubi, dvorana počinje da se prazni i na kraju utakmice ostalo je samo stotinak ljudi na tribinama. Atmosfera u 'Pioniru' može samo da se poredi sa utakmicom Univerziteta Severna Karolina i Djuk, ali ona se igra jednom godišnje. Ovde kod nas je 'ludnica' na svakom meču. Igrali ste protiv Šakila O’Nila, sigurno jednog od najboljeg košarkaša na svetu?
- Jedno je istina za Šaka, a to je da niko ne može da ga zaustavi. Toliko je snažan i ogroman da mi ostali centri izgledamo kao bekovi pored njega. Leđima od dva metra može da vas odgura u peti red tribina i da zakuca preko petorice. Međutim, očajan je šuter, ali njemu to ne smeta. Lično ne volim takve centre. Više cenim pokretne igrače kao što su Divac ili Dejvid Robinson, jer je i moj stil igre takav. Kako Vam se sviđaju devojke u Beogradu?
- Mislim da me se plaše. Ne zbog moje visine, jer u Beogradu imate visoke i jako zgodne devojke. Verovatno je u pitanju to što sam Amerikanac, ali i to će sa vremenom proći. Sjajno se osećam u Beogradu, kao da sam već živeo u njemu. Srbija je poznata i po dobroj hrani?
- Na sreću nemam problema sa težinom. Tačnije, više muke imam da nabacim kilograme, nego da ih izgubim. Geni su verovatno zaslužni za to, jer sam sa očeve strane Irac, a sa majčine Srbin - jasan je Piter Kornel. A. Pijevac Divcu sam odmah odgovorio Da li ste ikada pomislili da ćete igrati za Partizan?
- Razmišljao sam o tome, ali nikada nisam verovao da će se to i dogoditi. Istina je da nisam planirao da napuštam Ameriku i pored dobrih ponuda iz Italije i Španije. Međutim, kada sam razgovarao sa Vlade Divcem i čuo da potoje šanse da zaigram u Beogradu, nisam se dvoumio. Srbija je kao moja zemlja, a Beograd je moj grad.
