Izvor: B92, 18.Mar.2014, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa MU u Atini: Od uzbuđenja do šoka
Nikada nisam leteo avionom, nikada nisam bio u Atini i nikada nisam gledao Junajted uživo.
Sve je počelo sa novim poslom na kome je jedan od klijenata lokalni vlasnik prava za Ligu Šampiona. Na poslu sam i gledao žreb. Nasmešio sam se kada je izvučen Olimpijakos, zato što je to trebalo da bude najlakši mogući protivnik, i zato što sam znao da je “moguće”. Moj mlađi brat i ja pratimo Junajted još od finala ‘99. Srbija je bila pod bombama, mi, kao klinci, smo dane provodili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u dosadi i strepnji. Nikada nismo ni videli, ni čuli bombu, ali sve dok nismo pogledali tih poslednjih nekoliko minuta na lokalnoj televiziji koja je ilegalno prenosila utakmicu dok je uglu bio znak za “vazdušnu opasnost”, nismo osetili bilo šta lepo ili uzbudljivo.
To nije bio “glory hunting”, ti trenuci su bili o sećanju na normalan život na koji su ta dva klinca pred pubertetom zaboravili da postoji. Od tad do danas (moj brat intezivnije, strastvenije i požrtvovanije od mene) pratimo Junajted, prvo preko novina i retkih utakmica koje su bile prenošene, onda preko interneta i ilegalnih strimova. Danas je Junajted lako gledati jer lokalni vlasnik prava za Premijer Ligu ima 7 kanala i svake nedelje na TV je Junajted. I bez obzira na školu, na posao, na obaveze ili izlaske, Junajted se gleda. Pogotovo ove sezone.
Celu priču vernog navijača Junajteda pročitajte u našoj rubrici Teme.
