Izvor: Politika, 12.Sep.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polufinale ravno podvigu
Selektor Ivković kao sledeći takmičarski cilj označio plasman među četiri najbolja tima. – Rašić će biti spreman za četvrtfinale
Od našeg specijalnog izveštača
Viljnus – Dilemu posle utakmice s Turskom, da li da sutradan krenu za Kaunas, poprište završnih borbi, ili produže boravak u glavnom gradu Litvanije, selektor Dušan Ivković „presekao” je na osnovu jakih argumenata. Želeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da sa saradnicima uživo odgleda duel između Rusa i Makedonaca, iz kog će pobednik u četvrtak izaći na megdan našem timu u četvrtfinalu. Drugi, ne manje važan detalj, selektor je procenio da će igračima koji su prilično iscrpljeni, a ima i povređenih, više prijati relaksacija i odmor, nego putovanje i sve ostalo što selidba u ovakvim prilikama znači.
Iako dobro poznaje oba moguća protivnika, ruski tim daleko bolje, Ivković je želeo da vidi ono što ne bi bio u mogućnosti sa snimka, ili kroz izveštaje saradnika zadužene za skauting: živu sliku, mimike, reakcije, ponašanje klupe, pritisak koji suparnički trener vrši na sudije. U vrhunskoj košarci ovo nisu zanemarljivi detalji, posebno u utakmicama ovakvog značaja, kad pobednik praktično ulazi u borbu za medalje.
Ipak, igrači nisu dobili celodnevni odmor. Pre podne su lagano vežbali u teretani i koristili bazen, a po podne voljno do termina za počinak.
Često puta pominjani sistem takmičenja i žreb, koji su delo „košarkaških liliputanaca” Fiba-Evrope, odredili su da Srbija u četvrtfinalni meč ulazi posle četiri dana pauze (za 11 odigrala osam izuzetno teških mečeva), što bi moglo da bude i dobro i loše. Selektor, ipak, procenjuje da će duži predah biti više od koristi.
– Poslednji meč smo igrali na granici snage i mogućnosti. Bez Rašića, sa dosta nezalečenih igrača, pod injekcijama. Zato malo šta igračima i mogu da zamerim. Posebno ih opravdavam za završnicu jer su umor i neiskustvo učinili svoje. Bjelica je, recimo, promašio dva ključna bacanja, ali s druge strane, pitam vas, pa kad je on poslednji put bio u prilici da ih izvodi u trenucima odluke. To su iskustva koja traže da se slegnu – rekao je selektor.
Posebno je značaj pauze selektor istakao zbog povrede Aleksandra Rašića.
– Nadam se da će biti spreman da pomogne u četvrtfinalu, mada ne očekujem od njega veliki učinak. On je važan igrač za naš tim, a želeo je da pomogne i protiv Turske. Probao je pre podne nešto da vežba, ali nije bio u stanju da igra.
Vratili smo Ivkovića na meč koji je imao višestruki značaj, a dobijen i uz pomoć sreće. Pitali smo ga, šta iskusan trener u takvom trenutku razmišlja i na koji način može da reaguje.
– Utakmica je delovala kao dobijena kada smo u finišu vodili pet razlike. Međutim, veoma lako smo primali koševe. Verovatno sam uradio sve što sam mogao, ali ni sve što sam želeo, jer je utakmica živa. Postavio sam odbranu bez „petice”, tražio preuzimanje i da ne primimo brzu „trojku”. Reagovao sam i kod našeg „skautera” (Nikitović) da mi ponovi njihov aut sa bočne linije i tražio da budemo spremni i odbranimo koš.
Naravno, iskusni stručnjak nije želeo da preskoči i loše strane.
– Završilo je kako se završilo, ali bila bi velika nepravda u svakom slučaju da nismo dobili. Ne mogu da kažem da smo odigrali dobro. Sigurno ćemo napraviti analizu i sa igračima popričati o tome kako smo delovali u završnici i da to otklonimo. U svakom slučaju, jasno je da smo mogli mnogo bolje.
Na pitanje, da li bi više voleo Ruse ili Makedonce u četvrtfinalu, selektor se nasmejao, a odgovor smo mogli i da pretpostavimo.
– Podsećate me sada na grčke novinare koji stalno „bombarduju”. Nikad nisam razmišljao na takav način, nešto priželjkivao ili prognozirao. Ipak, reći ću vam nešto što ima veze s pitanjem. U pripremi za Tursku, dan ranije, otišli smo u grad na večeru sa predsednikom KSS i njegovim saradnicima. Za to vreme svi moji saradnici su bili u dvorani i gledali ekipe koje bi mogle da nam budu rivali u četvrtfinalu. Zato mogu da vam kažem da ćemo biti spremni za tu utakmicu, ma ko nam došao.
I u Litvaniji se pokazalo da ima trenera kalkulanata. Francuz Vinsent Kole nije protiv Španije uvodio Parkera, Nou i Želabala, očigledno birajući put u završnici. Ivković je, međutim, poznat po drugom slučaju. Na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990, već je obezbedio plasman u polufiinale, ali nije želeo da pusti Grke u poslednjem meču u grupi, a u tom slučaju ispao bi jedan od kandidata za medalju, Sovjetski Savez. U polufinalu smo otišli na Amerikance sa Križevskim, dobili 99:91, a SSSR je bio bolji od Portorika (98:82) i za zlato smo se borili sa Sovjetima (92:75). Već je legendarna priča da je posle utakmice s Grčkom, Ivkoviću prišao trofejni trener „zborne” Gomeljski i čestitao, uz „spasiba” (hvala), kao i kompletno rukovodstvo Fibe.
Setio se selektor tog detalja, a još jednim potvrdio da ga „nameštaljke” nikad nisu interesovale..
– Bio sam mlad trener i predsednik kluba mi je rekao kako moramo da izgubimo utakmicu jer se radi o „višem” interesu, našim „sportskim prijateljima”. Ponudio sam mu da sedne na klupu i vodi tim, uz napomenu da nisam više trener. Nikad ne bih mogao da kažem igračima ovu utakmicu pobedite , a ovu izgubite. Onda bi košarka izgubila smisao – naglasio je Ivković.
Ono što svakako najviše interesuje ljubitelje košarke je – sledeći takmičarski cilj naše reprezentacije. Na ovo pitanje je selektor odgovorio kao iz topa:
– Da dobijemo četvrtfinalnu utakmicu! Gledajući težinu turnira i sve okolnosti, to bi bilo ravno podvigu. Ovo evropsko prvenstvo je neuporedivo jače od prošlogodišnjeg svetskog. To kao iskusan trener mogu da vam kažem.
I za kraj, ponudili smo Ivkoviću scenario sličan onom iz Poljske pre dve godine kad je ove momke doveo do senzacionalne srebrne medalje. I tada Rusija u četvrtfinalu, a Španija za zlato. Ovde u polufinalu da „tučemo” Francuze, pa nek nas Španci opet oduvaju s 20 razlike!?
– Daj Bože da prođe ovaj scenario– uz osmeh je prihvatio Dušan Ivković.
Mirko Stojaković
objavljeno: 13.09.2011.
