Izvor: B92, 11.Sep.2015, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još korak do finala: Novak ili Marin, Stan ili RF?
Jedanaest dana borbe, 124 tenisera otišlo je kućama, a u Njujorku se za titulu bore Novak Đoković, Marin Čilić, Rodžer Federer i Stan Vavrinka.
Osim jednog od najvrednijih trofeja u tenisu, svaki od njih čevorice bori se da dokaže još nešto.
Novak od 2007. godine igra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << barem polufinale u Njujorku, ali je najčešće padao u završnici, što sada želi da promeni i da drugi put u karijeri osvoji tri Gren slem trofeja u sezoni, a Čilić nastoji da pokaže teniskom svetu da prošla sezona nije bila slučajnost.
Vavrinka je u Parizu već odbacio reputaciju ’one Slam wonder’ i sada hoće dodatno da se približi najboljima, dok Federer sa 34 godine traga za 18. Gren slem titulom koja mu izmiče već više od tri godine.
Na prvi pogled, Đoković je apsolutni favorit u predstojećem polufinalu – dobio je svih 13 međusobnih okršaja, većinu bez naročitih poteškoća, a takav je bio i poslednji sudar na Vimbldonu (6:4, 6:4, 6:4). Međutim, u poslednje dve runde Novak je bio izuzetno nervozan i nezadovoljan svojom igrom – izgubio je po set od Bautiste Aguta i Felisijana Lopesa.
Sa osnovne linije Đoković je mnogo čvršći nego što je to bio slučaj u Sinsinatiju, ali na poslednja dva duela zatajili su mu servis i donekle njegovo najjače oružje – ritern. Upravo će to biti jedan od ključeva za okršaj sa Čilićem, koji se muči cele ove sezone, ali je u Njujorku postepeno podizao formu i u maratonu sa Congom pokazao je deo igre koja mu je prošle godine donelo titulu. Servirao je fenomenalno, naročito u kriznim situacijama, i ponovo je nastojao da hvata lopticu relativno rano sa obe strane i da bude taj koji će diktirati poene.
Uz spomenuti ritern, preovlađujći šablon poena biće važno polje za ishod – Đoković ne sme da bude isuviše pasivan i da dozvoli Čiliću da ga otera iza osnovne linije, pošto bi u tom slučaju imao problema. Novak je mnogo brži, više mu odgovaraju dugi poeni u kojima se mnogo trči i igra po širini, pa će se truditi da takav model poena bude što ćešće zastupljen – ako bude tako, pobeda je znatno bliže.
Đoković se prethodne dve godine mučio po vrućini u polufinalnim mečevima – prvo je u pet setova savladao Vavrinku, a zatim je ispao od Nišikorija. Ove godine početak gradnje krova na stadionu Artur Eš donosi senku na teren ranije nego što je uobičajeno, a i meč će zbog vremenskih neprilika u četvrtak početi dva sata kasnije nego što je planirano – umesto u 15 sati, počeće u 17 časova po lokalnom vremenu (23.00 po srednjoevropskom).
Obe te činjenice trebalo bi da olakšaju posao Đokoviću, kojem ne bi bilo prvi put da podigne formu u završnici turnira i da bude na maksimumu kada je najpotrebnije – to se dogodilo baš pre dva i po meseca na Vimbldonu.
U Njujorku nije igrao finale još od 2009. godine i poraza od Huana Martina del Potra, a Federer od tada nije bio bliži nego sada. Zastrašujuće dobro igra – bekhend mu je stabilan, voleji neverovatni, a servis mu je na nivou iz najboljih dana. U dosadašnjem toku turnira nije izgubio ni set, a jedini iole ozbiljan test imao je u osmini finala sa Iznerom, ali ga je uspešno rešio (7:6, 7:6, 7:5).
Sa druge strane, Vavrinka je do osmine finala bio neubedljiv, sklon bezrazložnim greškama i oscilacijama u raspoloženju. Ipak, zahvaljujući lakom žrebu bez problema je stigao do četvrtfinala, a tu je konačno delovao kao dvostruki Gren slem šampion – koncentrisano, energično, brzo. Tipično svojom igrom lako je izbacio Kevina Andersona, koji se istrošio u pobedi nad Marijem.
Vavrinka je pobedio Federera na Rolan Garosu, u poslednje dve godine postao je novi teniser i novi čovek, ali i dalje stoji činjenica da nikada nije savladao Rodžera na betonu.
Videćemo da li će Vavrinkina igra sa osnovne linije biti dovoljno moćna dovoljno dugo da natera Federera da sumnja u sebe – ako se to dogodi, Rodžerovo donošenje odluka postaće slabije, a bekhend nesigurniji. Ipak, Federer je za sada delovao savršeno u svakom smislu, od servisa do kretanja.
Rodžer jeste favorit, ali postoje stvari koje prognozu otežavaju. Prvo, Rodžer je u poslednjih nekoliko godina često bivao superioran u ranim fazama najvećih turnira, samo da bi popustio u finišu sa jačim i opasnijim protivnicima. Utisak je da je Federerov nivo samopouzdanja sada previsok da bi se tako nešto ponovilo, ali nikada se ne zna.
I Vavrinka je enigma na svoj način, pa će mnogo zavisiti od toga u kojem izdanju se pojavi na terenu – vere u sebe mu ne nedostaje, ali igra nije baš blistava. Međutim, nije bila ni na Rolan Garosu, pa je u završnici turnira ’poludeo’, pogotovo u finalu. Ako i sada bude tako, Stan bi i te kako mogao da namuči Federera.
Saša Ozmo (ozmo_sasa)
Pogledaj vesti o: Novak Đoković
