Izvor: Sportski Žurnal, 09.Maj.2014, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alivodić: Nije bio trenutak da mislim na sebe
Enver Alivodić, novosadsko hrabro srce, sa golmanom Srđanom Žakulom od svih proglašen herojem finala, u jučerašnjem danu junački je izdržao sve. Najpre u finalu, a onda i u onome što je usledilo posle toga:
(FOTO: N. Negovanović)
– Kada smo se u sredu oko ponoći vratili u Novi Sad, toliko sam bio iscrpljen i nekako unutra prazan da sam se nosio mišlju da odem kući, da se isključim iz svega i osamim. Ali, moralo se drugačije. Nije bio trenutak da mislim na sebe. Red je da se pehar proslavi kako dolikuje, posebno jer se toliko dugo čekao.
Svi hvale vaš učinak u finalnom meču?
– Najpravednije je da se kaže da je u finalu trijumfovao snažan i jedinstven kolektiv. To je bilo presudno. Što se mene lično tiče, priznajem, imao sam veliku želju. Ona me je prosto nosila.
Zašto se toliko želeli pobedu?
– Za razliku od mlađih klupskih drugova, svestan sam da sam na zalasku karijere i da mi je ovo bila možda poslednja šansa da nešto osvojim, jer teško da ću ponovo imati priliku da se borim za trofej. Zato nisam štedeo sebe i bio sam spreman da uložim sve što mogu za pobedu Vojvodine.
U otvaranju utakmice videlo se da ste raspoloženi za igru?
– Nadao sam se najboljem. Dovoljno sam iskusan da mogu objektivno da procenim svoje mogućnosti. Dobro sam se osećao, bio sam spreman i oran, jedva sam čekao da se igra rasplamsa.
Opšte je mišljenje da ste Žakula, Pekarić i vi, kao najiskusniji, povukli ostali deo ekipe?
– To i jeste naša dužnost, da budemo pravi kad je najteže i najvažnije. Naš pristup je osokolio mlađe saigrače i oni su nam se idealno pridružili na putu do trijumfa. To je ta „hemija” bez koje se u kolektivnim sportovima ne može.
Nastavak na Sportski Žurnal...
