Izvor: Politika, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločini koče prolaz kroz evropska vrata
Ako Hrvatska želi u Evropu mora da reši slučaj Sisak i procesuira ratne zločine – upozorava generalni sekretar Amnesti internešenela Irena Kan
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb– Generalni sekretar Amnesti internešenela Irena Kan boravila je nedavno u Hrvatskoj gde je proveravala saznanja ovesvetskeorganizacijeza ljudska prava o ratnim zločinima, posle čega se u Briselu susrela s poverenikom za proširenje EU OlijemRenom i generalnim sekretarom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Veća EU Havijerom Solanom. Šta im je tom prilikom predočila iznela je detaljnije u razgovoru za novinsku agenciju IPS.
„Ulazak Hrvatske je veliki izazov za Evropsku uniju koja se prvi put susreće sa slučajem da je kandidat povezan sa ratnim zločinima. EU mora da reši slučaj Hrvatske na najbolji mogući način, jer iza nje imate Bosnu i Hercegovinu i Srbiju kojeće u budućnosti takođe biti kandidati. S Hrvatskom zato treba postupati na pravi način”,rekla je Kan i dodala da je „Hrvatska pokazala napredak u saradnji s Hagom, ali još postoji niz ratnih zločina koji se moraju procesuirati”.
Prema oceni Amnesti internešenela, kako je navela, vladajuća politička stranka u Hrvatskoj „nije uvrstila rešavanje ratnih zločina upolitički prioritet, ali EU kroz pregovore o ulasku Hrvatske može i mora to uslovljavati”.
Kao posebno težak primer navela je Sisak: „Sedamnaest godina posle zločina nad srpskim civilima u Sisku niko od odgovornih nije priveden na sud. Hrvatska je u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, a Amnesti internešenel traži od službenog Brisela da jedan od uslova bude procesuiranje ratnih zločina”,napomenula je Irena Kan posle sastanka s predstavnicima Evropskog veća i parlamenta o Hrvatskoj.
Amnesti internešel procenjuje da je u Sisku ubijeno oko stotinu civila srpske nacionalnosti, a tokom 1991. i 1992. godine građani su odvođeni, zlostavljani, mučeni i ubijani na lokacijama Barutana, ORA i Jodno. Taj podatak (o najmanje 107 ubijenih srpskih civila i spisak sa njihovim imenima) još pre desetak godina objavio je Stipe Šuvar u svom časopisu „Hrvatska ljevica”, ali do danas još niko nije odgovarao,iako su bila navedena i imena najpoznatijih likvidatora. Radilo se o spisku samo onih ubijenih Srba za koje su izdate službene umrlice, dok je konačanspisak likvidiranih i nestalih znatno duži.
U vreme kada su činjeni zločini šef Kriznog štaba na području Siska bio je Ivan Bobetko, sin generala Janka Bobetka koji je bio načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske, šef policije u Sisku bio je ĐuroBrodarac (kasniježupan), a Jadranko Gabrin je bio komandant rezervne jedinice MUP-a „Vukovi” za koju se veruje da je počinila i najviše tih zločina.
Zagrebački advokat Luka Šušak poznat je po brojnim odbranama i zastupanjima optuženih ili oštećenih Srba u Hrvatskoj u vezi sa ratnimzbivanjimaproteklih godina, pa tako i u slučajevima s područja Siska. O svojim saznanjima obaveštava i organizacije za ljudska prava, pa tako i Amnesti internešenel i učestvuje na stručnim okruglim stolovima na temu ratnih zločina. Zamolili smo ga zato da za „Politiku” prokomentariše ovu intervenciju Amnestiinternešenela kod čelnih ljudi Evropske unije.
„To je u svakom slučaju pozitivan događaj, usmeren ka jačanju prava i načela zakonitosti”,kaže Šušak i ukazuje da nije problem samo „guranje pod tepih” ratnih zločina kao što je to slučaj Siska, nego i presude bez dokaza i pretvaranje žrtve u zločinca, naravno samo kada se sudi Srbima.
U vezi sa Siskomon ima još jedno negativno iskustvo, a tiče se obeštećenja za ubijene članove porodica: „Kod traženja naknade štete ne priznaju se iskazi Srba da su pripadnici Hrvatske vojske odvodili njihove najbliže i ubijali ih. I ne samo da gube takve sporove, nego ih još i pljačkajutako što im se naplaćuju troškovi postupka i zastupanja”,kaže Luka Šušak i navodi primer: „U slučaju Miljević Dušan, gde je sedam svedoka navelo da su pripadnici HV-a izvršili ubistvo, sudsko veće je okrenulo činjenice u smislu da je ’možda bila provokacija’, pa je tužiteljki koja je tražila obeštećenje za ubistvo oca još naložilo da plati 45.000 kuna (oko 6.200 evra) za troškove postupka. Tako se uglavnom sudi u Sisku, a podržavaju ih viši sudovi”,napominje,takođe,Šušak za naš list.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 22/04/2008]
