Izvor: Politika, 25.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popis imovine za nove deobe
Na listi državne imovine, koju je sačinio popisivački tim Kancelarije visokog predstavnika, Narodna skupština Republike Srpske, palata predsednika Republike, zgrada republičkog Saveza sindikata...
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Polemika o popisu, kao i o raspodeli državne imovine u Bosni i Hercegovini koju je uradila Kancelarija visokog predstavnika ne jenjava. Stručnjaci iz Republike Srpske tvrde da je popis obavljen nestručno, a OHR odgovara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su u timu za popis imovine bili vrhunski eksperti.
Kancelarija visokog predstavnika je popisala ukupno hiljadu objekata – 552 u Federaciji BiH, 404 u Republici Srpskoj, 23 u Brčko distriktu i 21 u inostranstvu. Dominantan broj čine objekti bivše JNA i nekadašnjih društveno-političkih organizacija: bivšeg SK, SSRN, Saveza sindikata, SSO... Njih je ukupno 225. Kao državnu, tim koji je formirao OHR na listu je stavio i imovinu koja je pripadala SIZ-ovoma.
Na listi je i imovina izvršnih i ostalih državnih organa, sudova i tužilaštava, nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva, Zavoda zdravstvenog osiguranja, zatim sekretarijata unutrašnjih poslova, kazneno-popravni domovi... Državnom imovinom u Republici Srpskoj proglašene su zgrade republičke Narodne skupštine, palata predsednika Republike, Kazneno-popravni zavod „Tunjice”, sedišta fondova Penzijsko-invalidskog osiguranja i zdravstvene zaštite...
Da su kritike na račun tima visokog predstavnika opravdane, govori nekoliko primera. Popisivači su u državnu imovinu svrstali i banjalučki „Petrol”, koji je pre više od godine, sa rafinerijama nafte i ulja u Brodu i Modriči, kupila ruska kompanija „Zarubežnjeft”. Prema popisivačima, državna imovina je i Spomen-muzej zasedanja ZAVNOBiH-a u Mrkonjić Gradu.
Kao državna imovina uknjižena je i zgrada Univerziteta u Mostaru, dok se zgrade drugih univerziteta u BiH ne nalaze na listi državne imovine. Tu su uvršćene i zgrade skupština opština Gradiška i Stari grad u Sarajevu, a drugih opštinskih i gradskih sedišta nema. Slično je i sa bihaćkim Medicinskim centrom i mostarskim Institutom za tehničku medicinsku zaštitu. Po kojim kriterijumima su oni svrstani u državnu imovinu, za sada je nepoznanica. Jer, kao državna imovina ne vode se medicinski i klinički centri u drugim opštinama i gradovima.
Ovim povodom oglasila se Srpska demokratska stranka: „Činjenica da je državnom imovinom proglašena zgrada Narodne skupštine, palata predsednika, kao i mnogi drugi objekti institucija RS, otkriva jasnu nameru da se imovina entiteta stavi na pregovarački sto kao nešto o čemu tek treba pregovarati. SDS smatra da je za Republiku Srpsku apsolutno neprihvatljivo da pregovara o nečemu što je njeno. Entiteti se jedino mogu dogovoriti da deo svoje imovine, potrebne za rad zajedničkih institucija, prenesu na nivo BiH”.
Stav visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka je poznat: „O raspodeli državne imovine treba da se dogovore Savet ministara BiH, vlade RS, Federacije BiH i Brčko distrikta”. Problem je što bošnjački političari traže da se sva imovina najpre uknjiži na BiH, a da se posle, eventualnog, dogovora uknjiži na RS, Federaciju BiH i Brčko distrikt. Taj predlog je za Republiku Srpsku potpuno neprihvatljiv, jer niko ne može garantovati da bi do ponovne uknjižbe uopšte došlo.
Boro Marić
[objavljeno: 26/12/2009]
Nepotreban popis imovine u BiH
Izvor: S media, 26.Dec.2009, 16:50
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas u prijedoru da je Kancelarija visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini bespotrebno radila popis imovine, pošto nije u skladu sa zakonom o raspolaganju imovinom, koji je ranije nametnuo Visoki predstavnik Pedi Ešdaun. ..Premijer Dodik je rekao...
