Izvor: Politika, 06.Jun.2011, 17:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa na grobu Stepinca - mediji o ustašama
Američka agencija AP navodi da je „Stepinac podržavao ustaše čija je okrutnost bila tako ekstremna da su uspeli da šokiraju i nacističke gazde”.
BEOGRAD – Poseta pape Benedikta XVI grobu Alojzija Stepinca, tokom posete Hrvatskoj proteklog vikenda, pokrenula je danas u stranim medijima polemiku oko uloge nekadašnjeg hrvatskog kardinala u ustaškom režimu.
Američka agencija AP navodi da je „Stepinac podržavao ustaše čija je okrutnost bila tako ekstremna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su uspeli da šokiraju i nacističke gazde”.
„Papa je u pravu kada proklinje zločinačke ustaške vojne snage, ali nije u pravu kada odaje priznanje jednom od njihovih zagovarača”, citira AP Elana Steniberga iz Američkog udruženja žrtava holokausta, koji je ujedno i počasni direktor Svetskog jevrejskog kongresa.
Steniberg je kritikovao što je papa posetio grobnicu Alojzija Stepinca, gde je održao molitvu, ukazujući da je proglašavanje Stepinca blaženim bilo kontroverzno jer su ostale optužbe Srba i Jevreja da je simpatizirao ustaški režim.
Austrijska novinska agencija APA i švajcarski mediji podsetili su, povodom posete pape, na masovna ubistva ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata, posebno navodeći ulogu zapovednika Ante Pavelića, koji je vladao, kako ističu mediji, uz asistenciju Vatikana.
Tako APA podseća da je Pavelić, nakon Drugog svetskog rata, pobegao zahvaljujući pomoći Vatikana.
Švajcarski sajt „20min.” ističe da su zločini ustaša bili jedni od najgorih od vazalnih država nacističke Nemačke, a da je tadašnja Nezavisna država Hrvatska imala podršku katoličkog klera.
APA ukazuje da je Stepinac u pismu od 28. aprila 1941. pozvao vernike da „podrže novu državu, jer ona zastupa svetu crkvu”, a da je „kardinal naredio katolicima da slušaju poglavnika Pavelića i da se mole za 'njegovo veliko delo', u 'kojem se može spoznati božja ruka'“.
APA naglašava da se dokazi o sumnjivoj ulozi Stepinca mogu naći u dokumentaciji iz Drugog svetskog rata - i to ne iz arhive kasnijih komunističkih vlasti, već iz nemačkih i italijanskih arhiva - i dodaje da je bilo i franjevaca u ustaškim uniformama koji su zapovedali logorima srmti, kao u slučaju Miroslava Filipovića iz Jasenovca, koji je svojeručno ubijao.
Glavnokomandujući italijanskom vojskom Mario Roata, kao i austrijski oficiri Aleksander Ler i Edmund Glez-Horstenau bili su šokirani neopisivim sadističkim metodama koje su ustaše koristile protiv Srba, Jevreja i Roma.
APA podseća da „Enciklopedija Britanika” navodi da je stravičnost masakra nad Srbima nadmašilo samo masovno uništenje poljskih Jevreja u nacističkoj Nemačkoj.
Vatikan je, kako ističe APA, bio detaljno informisan o događanjima u Hrvatskoj, a tokom vladavine ustaša uništeno je oko 300 pravoslavnih crkava, a 128 sveštenika zlostavljano i ubijeno.
Izveštaji o brutalnosti ustaških zločinaca protiv zatvorenika, uz direktno učešće katoličkih sveštenika, do detalja su dokumentovani da bi mogli biti dovedeni u pitanje, podvlači agencija.
I britanski javni servis BBC naveo je u svom izveštaju iz Zagreba da je papa posetio grob „kontroverznog kardinala iz Drugog svetskog rata”.
-----------------------------------------
SPC i papa: Zasad bez poziva
BEOGRAD – Srpska pravoslavna crkva najverovatnije neće uputiti poziv papi Benediktu XVI da prisustvuje proslavi 1700 godina Milanskog edikta, 2013. godine u Nišu, jer o tome nije postignuta saglasnost Sabora, rečeno je Tanjugu u Srpskoj patrijaršiji.
Papa bi možda i dobio poziv da je prilikom posete Hrvatskoj, ovog vikenda, obišao Jasenovac i odao poštu žrtvama koncentracionog logora u kojem je, prema najčešće citiranim podacima i izveštaju Komisije za utvrđivanje istine o tom logoru, ubijeno 700.000 Srba i oko 100.000 Jevreja i Roma.
Kako se to nije dogodilo, a poglavar Rimokatoličke crkve obišao grob hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, kome je posle Drugog svetskog rata suđeno zbog saradnje sa nacistima, izvesno je da će „poziv papi za dolazak u Srbiju morati da sačeka neka druga vremena”, navode u Patrijaršiji.
Papin prethodnik Jovan Pavle Drugi je 1998. godine proglasio Stepinca „blaženim”, a vernici u Hrvatskoj sada očekuju i da bude proglašen svecem.
Zvaničan stav SPC o pitanju učešća pape na proslavi u Nišu nije danas bilo moguće dobiti, ali „izvor u Patrijaršiji” ukazuje da na negativan stav SPC upućuje i kalendar događaja.
Naime, da poziva papi za Niš nema jasno je, kažu u SPC, već i iz činjenice da bi sada za to bilo kasno, jer protokoli najviših crkvenih velikodostojnika nalažu da se njihove posete ugovaraju i po nekoliko godina unapred.
Tanjug
objavljeno: 06.06.2011.
.jpg)
