Izvor: Politika, Tanjug, 06.Avg.2009, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mudžahedini moraju otići iz BiH
Odluka međunarodnih faktora da mudžahedini, suprotno odredbama Dejtonskog sporazuma, ostanu u BiH pokazala se pogrešnom, jer se ispostavilo da ih je nemoguće kontrolisati, kaže Dževad Galijašević
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Punih četrnaest i po godina trebalo je da prođe pa da američki zvaničnici postave pitanje kršenja aneksa jedan Dejtonskog sporazuma, odnosno neizvršavanje obaveze o odlasku svih stranih ratnika iz Bosne i Hercegovine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To je nedavno uradio prvi zamenik visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Rafi Gregorijan. Povodom smene Tarika Sadovića rekao je da ministar bezbednosti nije učinio ono što je trebalo da uradi da strani borci odu iz BiH.
Aneksom 1-A Dejtonskog sporazuma propisano je da svi strani borci napuste teritoriju BiH, i to u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Dakle, svi strani ratnici morali su, prema ovoj odredbi, napustiti BiH do 14. januara 1996. godine. Međutim, veliki broj mudžahedina, pripadnika međunarodnih terorističkih organizacija, ostao je u BiH, jer vlasti Federacije BiH ništa nisu učinile da ih udalje iz zemlje. Naprotiv, na osnovu učešća u Armiji BiH i brakova sa bosanskohercegovačkim državljankama mudžahedini su postajali državljani BiH.
Zbog čega međunarodna zajednica, a pogotovo američka administracija, nije insistirala da mudžahedini odu iz BiH? Odgovarajući na ovo pitanje u oktobru 2002. godine u Ujedinjenim nacijama šef njene misije u BiH američki general Žak Pol Klajn je rekao: „Svojevremeno je predlagano da ih deportujemo, ali je tada donesen zaključak na međunarodnom nivou da je bezbednije za ceo svet da ih zadržimo u BiH, jer znamo gde su.”
„Ovakva računica pokazala se potpuno pogrešnom. Jer, takozvana ’bosanska veza’ je utvrđena u nekoliko velikih terorističkih napada, među kojima se po tragičnim posledicama izdvajaju udari na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Atoču, železničku stanicu u Madridu. Osim toga, bosanskohercegovački pasoši su pronalaženi kod ubijenih ili uhapšenih terorista u Čečeniji, Avganistanu, Pakistanu, Jemenu, Saudijskoj Arabiji... Najkraće rečeno, nekadašnji američki i saveznici drugih zapadnih država u Avganistanu i BiH pretvorili su se u njihove ljute protivnike”, ocenio je za naš list autor knjige „Era terorizma u BiH” i član Ekspertskog tima za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala jugoistočne Evrope Dževad Galijašević.
On ističe da Amerikanci i njihovi zapadnoevropski saveznici „ne mogu kontrolisati islamski radikalizam ili ’džihadiste’, jer je to složena pojava koja se tiče svih aspekata života”. „Tarik Sadović, o čijem radu inače imam negativno mišljenje, samo plaća ceh, pogrešne procene američke administracije”, kazao je Galijašević.
Urednik hrvatskog portala www.necenzurirano.com i autor knjige „Islamistički terorizam na jugu Evrope” Domagoj Margetić je za „Politiku” rekao da je „odnos Vašingtona sa islamistima u BiH stvoren za vreme kada je predsednik bio Bil Klinton, veliki teg oko vrata administracije Baraka Obame”. „Da je Stejt department odobravao dolazak mudžahedina u BiH svedoči i izjava nekadašnjeg Klintonovog specijalnog izaslanika za Balkan Ričarda Holbruka. On je rekao da to jeste ’bio pakt sa đavolom’, ali i jedini način da se ’pomogne bosanskim muslimanima’. Iz tog pakta je proizišla snažna teroristička mreža na Balkanu, čiji pripadnici deluju po celom svetu. Ključno pitanje za mene je: da li oživljavanjem pitanja ostanka mudžahedina u BiH američka administracija, zaista, želi da se obračuna sa radikalnim islamistima ili da prikrije svoju ulogu u njihovom dovođenju u BiH i posledicama koje su iz toga proizišle”, u dilemi je Margetić.
Boro Marić
[objavljeno: 07/08/2009]
