Izvor: Mondo, 14.Apr.2013, 22:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koaliciji HDZ-HSP najviše mandata u EP

Koalicija na čelu s HDZ-om osvojila je šest, koalicija na čelu sa SDP-om pet, a Hrvatski laburisti jedan od ukupno 12 mandata poslanika EP.

To pokazuju prvi nezvanični rezultati koje je večeras saopštila državna izborna komisija.

Na osnovu obrađenih rezultata s 40 odsto biračkih mesta, najviše mandata ima HDZ, koja je u koaliciji s desničarskom Hrvatskom strankom prava - Ante Starčević i Blokom umirovljenici zajedno, a pet mandata je dobila koalicija u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << su uz Socijaldemokratsku partiju, Hrvatska narodna stranka i Hrvatska stranka penzionera.

Odziv na današnjim izborima bio je mali, jer je do 16 časova glasalo 445.539 građana ili 14,63 odsto glasača.

Sami izbori protekli su mirno uz blaže incidente, odnosno vređanje članova biračkih odbora na biračkim mestima u Petrinji i Berlinu, a neki su kandidati slali SMS-ove i preko Fejsbuka pozivali građane da glasaju za njih što je DIK ocenio kao kršenje izborne tišine.

Cela Hrvatska je jedna izborna jedinica jer se direktno bira 12 evroparlamentaraca među 336 kandidata.

Prema podacima Državne izborne komisije, najveći odziv zabeležen je u Karlovačkoj županiji, gde je glasalo 17,46 odsto birača, a najmanji u Zadarskoj županiji - 12,3 odsto.

Hrvatska televizija podseća da mnogi zameraju političkim strankama i vlasti to što se sve vezano uz EU, osim pregovora o pristupanju, odradilo na brzinu, prvo referendum, a sad i izbori i da su birači nedovoljno informisani tokom kampanje.

U Australiji i Novom Zelandu birališta su već zatvorena. Na bosanskohercegovačkim biralištima u subotu do 13 sati za hrvatske evroparlametarce glasalo je 17 odsto birača.

Poređenja radi na prošlogodišnjem referendumu o ulasku Hrvatske u EU do 11 sati glasalo je 11,44 odsto birača. DIP je saopštio da jenajveća izlaznost na prvim izborima za hrvatske evroparlamentarce u Karlovačkoj županiji 7,63 odsto, a najmanja u Zadarskoj 4,59 odsto.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je posle glasanja da jereč o prvim evropskim izborima u hrvatskoj istoriji. On je izraziouverenje da će odziv biti veći od evropskog proseka.

Predsednik Ivo Josipović izjavio je da je siguran da će ko god dabude izabran časno i odgovorno obavljati funkciju poslanika u EP. On je dodao da građani treba da se naviknu na izbore za evroposlanike.

Cela Hrvatska i biračka mesta u inostranstvu, gde je glasnje počelo juče i traje dva dana, biće jedna izborna jedinica, pa je zbog toga odbačen zahtev da listići budu štampani na jezicima manjina, odnosno ćirilicom.

Nakon revizije registra birača glasačko pravo u Hrvatskoj ima 3.740 951 građana, što je za 763.814 ili osam odsto manje nego na referendumu za ulazak u Evropsku uniju održanom u januaru prošle godine kad je moglo da glasa 4.504.765 lica.

Osim na 6.614 biračkih mesta u Hrvatskoj, glasaće se i na 82 biračka mesta u 51 državi. Od toga će u Srbiji glasati 248 birača koji su se aktivno registrovali, odnosno javili ambasadi u Beogradu gde će biti dva i generalnom konzulatu u Subotici gde će biti jedno biračko mesto.

Iako mnogi kandidati u Hrvatskoj neće osvojiti mandate u Evropskom parlamentu, zbog učestvovanja u izborima mogli bi da povećaju svoje bankovne račune s obzirom na minimalnu potrošnju u kampanji, a relativno visoke iznose naknada za nju, piše hrvatski portal Gong.hr.

Tako stranke i liste građana koje na izborima dobiju najmanje pet posto glasova a ne osvoje mesto u EP, imaju pravo na naknadu troškova kampanje u iznosu od 50.000 kuna.

Jedno osvojeno mesto u EP donosi 250.000 kuna, pri čemu ukupan iznos naknade troškova izborne kampanje po pojedinoj stranci, odnosno listi, ne sme prelaziti iznos od 1.500.000 kuna.

Vlada je, u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti i izborne kampanje 21. marta 2013, odredila iznos naknade troškova kampanje na koju imaju pravo političke stranke i liste grupe građana koje na izborima za članove Evropskog parlamenta dobiju najmanje pet posto važećih glasova.

Stranke i nosioci lista grupe građana koji učestvuju na izborima dužni su najkasnije 30 dana nakon održanih izbora da javno objave i dostave finansijske izveštaje drzavnoj komisiji koja je i zadužena za donošenje odluke o tim pitanjima.

Neke bi političke stranke tako i mogle završiti u plusu, ali bi građani bili u minusu jer ih stranke i ostali kandidati na izborima nisu u dovoljnoj meri animirali da izađu na izbore.

Nisu im ponudili, niti objasnili svoje programe, a o kvalitetnom upoznavanju njihovih kandidata da i ne govorimo, zaključuje portal Gong.hr.

(MONDO/Agencije, foto: Tanjug, Foto FaH /Damir Senčar)

Nastavak na Mondo...

Blic: Završeno glasanje, koaliciji HDZ-HSP najviše mandata u EP

Vesti-online.com: Hrvati uglavnom poslali HDZ u EU parlament

Telegraf.rs: HRVATSKA: Srbi listom glasali za HDZ na izborima!