Izvor: Večernje novosti, 18.Maj.2015, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Jedno oko" još boluje

DEVET godina je otkako su se na majskom referendumu 2006. godine razdružila "dva oka" u glavi, Crna Gora i Srbija. Pola Crne Gore još ne može da preboli "odlazak Beograda u inostranstvo". Za ovo kratko vreme mnogo toga se lošeg dogodilo u "srpskoj Sparti" kada je u pitanju srpski narod. Iz Ustava je kao službeni jezik proteran srpski, a sa njime iz školskih udžbenika dobar deo srpskih pisaca, čak se i epska poezija našla na lomači, a "Gorski vijenac" se pominje tek toliko - samo da postoji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << I ćirilici je postalo tesno pred ofanzivom latinizacije. Čak se i nacionalni identitet određuje po ovim pismima! Proganjaju se sveštenici vekovne Srpske pravoslavne crkve, skrnave se hramovi, spomen- obeležja. Srba kao državotvornog naroda nema u institucijama gde bi trebalo da ih bude. Odluka režima da prizna kvazi državu Kosovo, najava otvaranja ambasada u Podgorici i Prištini doživeli su kao zabijanje noža u srce... - Država stvorena na tom referendumu produkt je prljave, brutalne krađe, zastrašivanja, kupovine glasova, i dovođenja čitave flotile iseljenika manjina u Crnu Goru. I kao takva ona ne može biti srećna i dugovečna samoj sebi, a ni njenim građanima. Radilo se zapravo o projektu privatne države Mila Đukanovića, koji je bio svestan da ako Crna Gora ne bude nezavisna, on neće imati imunitet od gonjenja od strane tužilaštava nekih evropskih država. Njegov lični interes poklopio se sa intersima NATO, o drobljenju srpsko-pravoslavnog prostora na Balkanu, kao ruske izbočine i mogućeg saveznika u perspektivi, kaže za "Novosti" profesor dr Aleksandar Stamatović, istoričar.NATO NEĆE CRNU GORU Na pitanje kako ocenjuje ofanzivu režima za poziv u članstvo NATO Stamatović odgovara: - Jedino u tu vojnu mašineriju sa Balkana nisu ušle Srbija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Ulazak u NATO omogućava nepovredivost granica i teritorijalnog integriteta. NATO zapravo i ne želi da ove države budu deo Alijanse i EU, jer žele stvaranje velike Albanije. Đukanovićev režim je svestan da ne može samostalno da se odupre tom projektu, pa zbog toga panično želi u NATO. Sa druge strane, NATO pitanje je zapravo još jedno fingirano pitanje za Srbe u Crnoj Gori. Položaj Srba u Crnoj Gori nema veze sa NATO i EU integracijama. To se pitanje želi nametnuti Srbima da bi im se skrenula pažnja sa suštinskog problema, a to je njihov položaj u Crnoj Gori. Naš sagovornik podseća da ovaj period Srbima u Crnoj Gori ništa dobro nije doneo. - Srpski jezik je iz Ustava izbačen kolaboracijom sa režimom jedne suštinski suverenističke političke grupacije - Pokreta za promene. Da ironija i tragikomedija srpske zbilje u Crnoj Gori bude dovedena do vrhunca, Srbi su masovno pohrlili da glasaju na prethodnim izborima tzv. Demokratski front, na čijem čelu je takođe bio suštinski suverenista Miodrag Lekić, odbacivši autentične srpske stranke. Režim uz pomoć fingirane opozicije, bezbroj puta Srbe na izborima prevodi, slikoviti rečeno, žedne preko vode, permanentno radeći na projektu antisrpskog identiteta. Na pitanje zašto ćuti srpska inteligencija, profesor Stamatović kratko odgovara: - Ona je praktično svedena na vaninstitucionalni nivo, jer biti Srbin u Crnoj Gori sada predstavlja nešto neisplativo. Na večito pitanje da li rehabilitacija generala Dragoljuba Mihailovića može dovesti do konačnog pomirenja Srba, Stamatović kaže da se to može očekivati u Srbiji i Republici Srpskoj, ali u Crnoj Gori - ne! - Ovde je to još nezamislivo, jer u Crnoj Gori vlada režim kontinuiteta od 1945. godine. Tek sa potpunim njegovim diskontuitetom to bi se moglo očekivati.

Nastavak na Večernje novosti...