Izvor: Press, 15.Jan.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carstvo dobrog zalogaja
Na juče otvorenoj pršutijadi najbolje proizvode iz svojih sušnica izložila su 22 proizvođača suhomesnatih proizvoda iz zlatiborskog kraja
U porti crkve u Mačkatu uz zvuke trube direktor Uprave za veterinu dr Zoran Mićović juče je otvorio 11. sajam suhomesnatih proizvoda. Na sve popularnijoj pršutijadi 22 proizvođača iz zlatiborskog kraja izložila su pršutu, slaninu, stelju, kobasice i druge suhomesnate proizvode. Očekuje se da će za >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << tri dana kroz pršutijadu proći 20.000 posetilaca.Najbolje proizvode biraće posetioci, a proglašenje pobednika biće sutra. Svi koji glasaju stiču mogućnost da učestvuju u nagradnoj igri. Prva nagrada je džak pršute, druga jedan kvadratni metar slanine, a treća nagrada 10 metara kobasice.
Proizvođači su se danima spremali da ponude svoje najbolje proizvode. Cene su na nivou prošlogodišnjih ili pet do 10 odsto više, pa tako kilogram goveđe pršute košta od 1.300 do 1.600 dinara, svinjska pršuta od 1.100 do 1.500 dinara, ovčija pršuta 1.500 dinara, stelja 1.000 dinara, slanina od 700 do 1.000 dinara, kobasice od 700 do 800 dinara, čvarci od 1.000 do 1.200 dinara, suva rebra 600 dinara...
Ima nešto u vazduhu
Deo tajne zlatiborske goveđe i svinjske pršute, slanine, kobasice, stelje i drugih poslastica leži u ruži vetrova koja na ovu planinu donosi vazduh sa Mediterana, Alpa i iz Karpata, ali i dimu suve bukovine. Ostale tajne domaćini pršutijade dobili su na čuvanje od predaka.
Već nekoliko godina se priča o zaštiti zlatiborske pršute, koja bi trebalo da postane brend Srbije.
- Moramo svi zajedno više da radimo na HASAP sistemu, da meso od kog pravimo naše proizvode bude sa našeg područja, sa Zlatibora, Tare, iz Nove Varoši. Moja porodica garantuje za kvalitet, imamo nekoliko naših grla koje uzgajamo. Nekada se više proizvodilo, bilo je više stoke - rekao je Milija Broković, koji je prethodnih godina odnosio brojne medalje.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović kaže da kako bismo zaštitili zlatiborsku pršutu, država mora da podstiče razvijanje stočnog fonda. Prema njegovim rečima, država ne ulaže mnogo u područja iznad 900 metara nadmorske visine, pa zato mnogo više mora da se angažuje lokalna samouprava.
- Zaštita proizvoda je opsežan posao. Već smo popisali stočni fond i popisujemo poljoprivredna domaćinstva i proizvođače. Imamo oko 50 proizvođača, a cilj nam je da sve angažujemo kako bismo zaštitili pršutu. Mi smo već završili posao oko poboljšanja rasnosti stoke besplatnim veštačkim osemenjavanjem. Iz budžeta opštine izdvojili smo značajnu sumu za podsticaj uzgoja stoke - rekao je Stamatović.
Posluženje za pamćenje
I Zoran Mićović kaže da se samo kvalitetom i zakonom o bezbednosti hrane može obezbediti brendiranje pršute.
Posetioce je, ipak, najviše zanimao ukus hrane. Probalo se, kupovalo i uživalo. Među izlagačima bile su četiri sestre Stojanović - Ružica (20), Ivana (15), Marija (13) i Ana (23) iz Mačkata. Njih četiri se brinu skoro o svemu, a Ružici su provereni finansije i marketing.
- Prateći šta rade otac Ilija i stric Branko, skoro da sam potpuno ušla u ovaj posao. Radim u klanici, pomažem u proizvodnji, najviše u proizvodnji kobasica, vodim knjige oko HASAP sistema, a prodaja je u mojim rukama. Nas četiri smo skoro svakodnevno angažovane u ovim poslovima. Imamo vremena i za druženje i za učenje - rekla je Ružica, koja uz osmeh poslužuje kupce.
Među posetiocima ima dosta turista koji su došli na Zlatibor. Bračni par Matić iz Niša prvi put je na pršutijadi, i kako kažu, veoma su zadovoljni onim što su probali. Bračni par Deić iz Smedereva deli njihov sud, pa su i pazarili.
- Kod nas nema ovako nečega, ali mi imamo festival voća. Ovo ovde je stvarno zadivljujuće - rekao je Trajan Deić.
