Izvor: Politika, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bronzani pogled vožda Karađorđa
Spomenik teži od 1,5 tone postavljen na pijedestal tek iz trećeg pokušaja i već četvrtu godinu izdignut iznad manastira Dobrun, motri niz Rzavsku kotlinu prema Višegradu
Višegrad – Kada je specijalnim kamionom iz Beograda, 26. avgusta 2004. godine, u Dobrun kod Višegrada stigao tek izliveni spomenik voždu Karađorđu Petroviću, novinari i fotoreporteri očekivali su njegovo spektakularno postavljanje na brdu iznad ovdašnjeg manastira, odmah do monumentalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << belog krsta. Jer, ovaj spomenik, teži od 1,5 tone, izliven u bronzi u beogradskoj umetničkoj radionici „Braća Radović”, visine 4,5 metara, trebalo je da podigne vojni helikopter, koji je za tu priliku specijalno doleteo iz Banjaluke.
U manastirskoj porti, uz radnike koji su privodili kraju uređenje objekata za veliki narodni sabor kojim je obeležena 200. godišnjica od Prvog srpskog ustanka, drugog dana Male gospojine, 29. avgusta, došao je veliki broj novinara i fotoreportera, vernika, i znatiželjnika. Svi su hteli da vide „povratak” Karađorđa u dobrunski manastir nakon 200 godina.
Međutim, posle neuspelog pokušaja, piloti helikoptera su odustali. Tada se od pilota moglo čuti „da je Voždov spomenik isuviše težak i da u vazduhu nekontrolisano vibrira”. A zbog temperature vazduha oko 35 stepeni Celzijusovih i pregrejanog motora, morali su da odustanu od ovog rizičnog poduhvata, vrativši Voždov spomenik na magistralni put.
Neposredno pred veliki narodni Sabor, vredni domaćini su još jednom pokušali da, specijalnim sajlama izvuku spomenik. I taman kad su u tome gotovo uspeli, sajle su popustile, tako da je Vožd ponovo prizemljen.
Ostao je tako u manastirskoj porti, odmah ispred svečane bine, gde ga je uz prisustvo više od 15.000 građana, na narodnom saboru otkrio njegov potomak, princ Aleksandar Karađorđević.
Višegrađani, ipak, nisu odustajali. Treći put im se posrećilo. Nakon velikog narodnog slavlja, uz pomoć specijalne dizalice spomenik je, tiho i bez prisustva javnosti, podignut i postavljen na specijalno postolje, na brdo iznad manastira Dobrun, a neposredno ispod velikog krsta.
Od tada, evo četvrtu godinu Karađorđe Petrović, izdignut iznad manastira Dobrun, motri niz Rzavsku kotlinu prema Višegradu. A do spomenika je izgrađena i specijalna kružna kaldrmisana staza. Posetioci muzejskog kompleksa u manastiru Dobrun imaju jedinstvenu priliku da ovaj spomenik gledaju iz dve perspektive. Iz porte prema brdu, ali i neposredno sa uskog platoa oko njega.
Kada su beogradski vajari, braća Svetomir i Svetozar Radović, za rekordna tri meseca uspeli da oblikuju i izliju Voždov spomenik nisu ni slutili da će njegovo dizanje na brdo iznad manastirske porte biti toliko komplikovano i delikatno. Maltene, teže od njegove izrade.
– Svako umetničko delo u javnom prostoru, ako sa njim nije sjedinjeno, je čist promašaj. Zato smo ovde pre toga boravili dva puta i, mada je bilo predloga da se spomenik postavi ispred manastira, odlučili smo, uz podršku mitropolita Nikolaja, da to bude na ovom uzvišenju. Uostalom, i Karađorđu kao i Njegošu pripada uzvišenije mesto. Time smo napravili jedno prirodno trojstvo: veliki krst, Vožd i manastir na jednom mestu, pojasnio je tada Svetozar Radović, jedan od braće i autora monumentalnog spomenika voždu Karađorđu Petroviću.
Slavko Heleta
[objavljeno: 13.02.2008.]
