Izvor: Glas javnosti, 22.Nov.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sela bez budućnosti
Tužan podatak, koji je nedavno objavio Zavod za proučavanje sela iz Beograda, da će za 15 godina u Srbiji oko 700 sela ostati bez ijednog jedinog stanovnika, Blagomiru Nijemčeviću iz sela Debelja kod Nove Varoši natera suze na oči! Jer, male su šanse da i njegova Debelja za sledećih, ako ne 15, onda 20 ili 25 godina, izbegne istu sudbinu.
- Istinu govore ljudi! Tužnu istinu. Samo, kakve koristi od toga što govore, kad iz države niko neće ama malim prstom da mrdne da se to >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << izmeni. Da se spasava što se spasti može. Slušam ih jedino kako trube preko televizije, te učiniće ovo, te učiniće ono. Oni pričaju, a po selima se jedna po jedna kuća zatvara - tužno iz Debelje zvuče Blagomirove reči.
Male šanse za povratak
Iz bajkovitog sela na levoj obali Zlatarskog jezera, nekad bogatog i punog naroda, u školu u Božetićima sada uči samo jedan đak. Retko u kojoj kući u selu ima više od dvoje živih, a prosek godina je odavno preko 65.
- Najgore od svega jeste to što su šanse da se neko i vrati u ovaj kraj - nikakve. Ko da se vrati u Debelju, kad ljudi napuštaju i Novu Varoš, idu u Beograd, Čačak, Kragujevac... Zaključak je da je naše selo, kao i druga okolo, nažalost osuđeno na propast i lagano nestajanje - kaže Blagomir.
Na susednoj Goliji, iz sela Koliješnica, poslednji stanovnici otišli su pre nekoliko godina, pre toga drugi su pomrli...Selo je danas pusto. O nekadašnjem životu, o selu punom naroda, o slavama, preslavama i praznicima, svedoče još samo groblje iznad sela, kuće na kojima polako propadaju krovovi, a rogovi padaju na ognjišta i- stari šumar Rajko Sović, koji odavno više nema sa kim u selu reč da progovori.
- Evo, da mi nije groblja, da nije tog svedoka, rekao bi neko da ovde nikog nikada nije bilo. Sad bih se ja sit isplakao kad se setim starih vremena, kad je selo bilo puno, kada sam u Koliješnicu išao na slave - priča setno Rajko.
Sudeći po podacima Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, u Srbiji je trenutno 17 naselja bez ijednog stanovnika, u 19 sela je manje od 10 žitelja, a 226 imaju manje od 40 duša, sa prosečnom starošću od 60 godina.
Mračne prognoze
Popis iz 2002. godine pokazao je da je u 60 srpskih sela bilo manje od 20 stanovnika prosečne starosti 65,5 godina. Po nekim prognozama, krajem ovog veka u centralnoj Srbiji ostaće tek 2,1 milion stanovnika, u Vojvodini nešto više od 800.000... U srpskim selima trenutno živi više od 200.000 momaka u petoj deceniji života, koji se nisu, niti imaju ikakve šanse da se ožene...
Slična situacija je i na Jadovniku, Ozrenu, ispod Zlatara. Na Rogozni iznad Novog Pazara, selo Smilov Laz pre dve godine ostalo je bez poslednjeg stanovnika.
- Važan pokazatelj nestajanja sela jesu napuštene kuće, kojih je prema rezultatima popisa iz 2002. godine u Srbiji bilo blizu 50.000. Kada se ovome doda i podatak da je tada još 145.000 kuća naznačeno kao „privremeno nenastanjeno“, dođe se do zaključka da u Srbiji danas ima više od 200.000 stambenih objekata u kojima se ne živi. Ako pretpostavimo da je svaka od tih kuća pogodna za život četvoročlane porodice, zaključak je da srpskim selima nedostaje više od 800.000 žitelja. A, pored kuća tu su i zapuštene njive, voćnjaci, štale, šume, livade - kaže Branislav Gulan, saradnik u Privrednoj komori Srbije.
