Izvor: B92, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 8. decembar
Rođeni Gundulić, Ignjatović i Bjernson, ubijen Lenon, objavljen "Majn Kampf", novosadski dogovor o srpskohrvatskom jeziku.
1542. Rođena je Meri Stjuart, škotska kraljica od 1560. Zbog prokatoličke politike bila je primorana da abdicira 1567. i da se skloni u Englesku, gde je dospela u zatvor i posle 18 godina zatočeništva pogubljena (1587) pod optužbom da je pripremala zaveru protiv engleske kraljice Elizabete I.
1626. Rođena je švedska kraljica Kristina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Augusta. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654, prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.
1638. Umro je dubrovački barokni pesnik Ivan Gundulić, najznačajniji pesnik južnoslovenskog područja u XVII veku. Pisao je mitološke drame i romantične tragikomedije, a najvrednija njegova dela su lirski ep "Suze sina razmetnoga", junački ep "Osman" i pastirska igra "Dubravka", koja završava čuvenom himnom slobodi.
1824. Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović, tvorac i najznačajniji predstavnik realističkog romana u srpskoj književnosti ("Trpen-spasen", "Milan Narandžić", "Čudan svet", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja", "Stari i novi majstori", "Patnica").
1832. Rođen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903, vodeća ličnost norveškog i nordijskog kulturnog života u 19. veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama "Sineve Sulbaken", "Arne", "Srećan dečak", "Otac", kojima je otvorio novu epohu norveške proze.
1854. Papa Pije IX proglasio je dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.
1863. Britanski bokser Tom King postao je prvi svetski šampion u teškoj kategoriji, pobedom nad Amerikancem Džonom Hinanom.
1865. Rođen je finski kompozitor Jan Sibelijus, čije delo je inspirisano finskim folklorom, posebno epom "Kalevala" (simfonijska pesma "Finlandija", uvertira "Karelija", "Tužni valcer", violinski koncert).
1925. Objavljena je knjiga Adolfa Hitlera "Majn Kampf", u kojoj je izložena koncepcija "novog poretka" i rasne supremacije Nemaca.
1941. SAD i Velika Britanija su objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na američku bazu u Perl Harburu na Havajima. Nemačka i Italija, u skladu sa obavezama iz Trojnog palta, objavile su rat SAD.
1949. Generalna skupština UN zatražila je od svetskih sila da priznaju nezavisnost Kine posle bekstva Čang Kaj-šeka na Tajvan.
1954. Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma - ćirilica i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.
1966. Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u kosmosu potpisalo je 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD.
1966. Prilikom havarije grčkog feribota "Heraklion", koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula su 234 putnika i člana posade.
1974. Grci su na referendumu velikom većinom glasali za republiku, a protiv restauracije monarhije.
1978. Umrla je izraelska državnica Golda Meir, prva žena premijer Izraela (1969-74).
1980. U Njujorku je ubijen bivši član "Bitlsa" Džon Lenon. Ubio ga je mentalno poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen, koji je kasnije osuđen na doživotni zatvor.
1991. Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič, potpisali su u Minsku Belovežski sporazum o formiranju Zajednice Nezavisnih Država. Time je prestao da postoji Sovjetski Savez.
1995. U Londonu je počela dvodnevna konferencija na kojoj je, umesto Ženevske mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan je za visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni.
2000. U Otavi je održan prvi svetski samit posvećen kulturi i umetnosti na kojem je osnovana Međunarodna federacija agencija za podršku umetnosti.
2000. Umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.
2001. Umrla je Frensis Elizabet Snajder Holberton (84), jedna od pionira kompjuterskog programiranja. Ranih četrdesetih godina programirala je revolucionarni ENIAC digitalni kompjuter za američku vojsku, a kasnije je učestvovala u kreiranju kompjuterskog jezika COBOL i FORTRAN.
2002. Ponovljeni predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli zbog nedovoljnog odziva birača 45,17 odsto. Najviše glasova osvojio je lider Demokratske stranke Srbije (DSS) i predsednik SRJ Vojislav Koštunica 1.699.089, odnosno 57,66 odsto.
2003. Umro je kubanski pijanista Ruben Gonzales, koji se proslavio nastupajući sa grupom Buena Vista Social Club.
2003. Umro je Hans Hoter, austrijski operski pevač nemačkog porekla, koji se proslavio u operama Riharda Vagnera, posebno ulogama u "Ring Cycle" i "Parsifal". U glavnoj ulozi pojavio se u "Letećem Holanđaninu" i "Die Meistersinger".
2005. Norveška je usvojila zakon kojim se norveške firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije će se suočiti sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.
.jpg)
