Izvor: B92, 26.Dec.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, 26. decembar
1716. Rođen engleski pisac Tomas Grej, autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju", koja se smatra jednom od najlepših pesama na engleskom jeziku.
1805. Francuska i Austrija u Požunu, današnjoj Bratislavi, potpisale mirovni ugovor posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene 1814. na Bečkom kongresu.
1825. U Sankt >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I, izbila pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.
1883. Rođen Moris Utrijo, samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio svoj doživljaj ambijenta i likovni izraz.
1890. Umro nemački arheolog Hajnrih Šliman. 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak u mladosti stečen trgovinom.
1893. Rođen kineski revolucionar i državnik Mao Ce Tung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine. 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti, 1976, bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljeni u "Crvenoj knjižici". 1966. pokrenuo Veliku proletersku kulturnu revoluciju tokom koje je smenjeno mnogo partijskih funkcionera, među njima njegovi najbliži saradnici.
1898. Pjer i Marija Kiri otkrili prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.
1908. Amerikanac Džek Džonson pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.
1922. Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kom je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu testamenta, koji je napisao 4. januara 1923, Lenjin sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.
1941. Suočen s napredovanjem japanskih snaga ka Manili, u Drugom svetskom ratu, američki general Daglas Makartur proglasio filipinsku prestonicu otvorenim gradom. Uprkos tome, u Manili 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe japanskih i jedinica SAD tokom kojih su srušeni mnogi delovi grada.
1943. Britanska mornarica u Drugom svetskom ratu potopila Šarnhorst, poslednji veliki nemački bojni brod.
1968. U Saveznoj skupštini usvojeni amandmani na Ustav SFRJ kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija dat naziv Kosovo.
1971. U znak protesta zbog angažovanja SAD u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata zauzelo Kip slobode u njujorškoj luci.
1972. Umro Hari Truman, predsednik SAD od 1945. do 1953. Za predsednika izabran posle smrti Frenklina Ruzvelta. Učesnik Potsdamske konferencije. U avgustu 1945. po njegovom nalogu na Japan bačena atomska bomba. 1947. uveo doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima; administracija SAD iste godine sačinila plan o posleratnoj obnovi Evrope, Maršalov plan. Doneo zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje antiameričke delatnosti, čiji se rad pretvorio u tzv. lov na veštice, kasnije nazvan makartizam. Uveo SAD u rat s Korejom.
1975. Letom na liniji Moskva-Alma Ata, tupoljev-144 postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.
1989. Rumunski Front nacionalnog spasa imenovao novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja svrgnutog predsednika Nikolaja Čaušeskua.
1990. Skupština Slovenije proglasila samostalnost te republike posle referenduma, 23. decembra, a na kom se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.
1991. U Alžiru održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.
1994. Napadom komandosa na otet francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi ubili svu četvoricu terorista.
1998. Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali se Vladi Kambodže. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina XX veka u Kambodži ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.
1998. Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele napad na području mesta Podujevo, posle ubistva Srbina u selu Obrandže.
2000. U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu poginulo 311 ljudi.
2001. Ministar odbrane Izraela Bendžamin Ben Elizer izabran za predsednika Laburističke partije.
2003. U zemljotresu jačine 6,3 stepeni Rihterove skale u iranskom gradu Bamu poginulo 50.000 ljudi.
2004. U naletu cunamija posle zemljotresa jačine devet stepeni Rihterove skale, nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo više od 300.000 ljudi u Maleziji, Indiji, Bangladešu, Šri Lanki, Tajlandu, Indoneziji, Maldivima, Somaliji, Tanzaniji, Sajšelima, Mjanmaru, Keniji i Madagaskaru.
