Izvor: B92, 01.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan - 1. jul
Beograd -- 1569 - Stvorena je Lublinska unija kojom su se ujedinile Litvanija i Poljska. Deobom Poljske 1795. veći deo Litvanije pripao je Rusiji.
1804 - Rođena je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča ("Indijana", "Lelija", "Đavolja bara", "Majstori trubači", "Povest mog života"). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
1835 - U Pešti je štampan prvi broj "Serbskog narodnog lista", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik "Letopisa" Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.
1839 - Umro je turski sultan Mahmud II, poslednji vladar iz dinastije Osmana Osvajača. Na vlast je došao 1808. i pokušao da reformama zustavi propadanje turskog carstva. Sproveo je reforme u vojsci po evroposkom uzoru i ukinuo janičare. Srbiji je priznao proširenu autonomiju (hatišerif od 1830).
1860 - Umro je američki industrijalac Čarls Gudjer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka, što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
1867 - Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik proglasile su federalnu uniju Kanada, koja je "Severno američkim zakonom" britanskog parlamenta dobila status dominiona.
1872 - Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, utemeljivač francuske avioindustrije. Prvi je avionom preleteo kanal Lamanš 1909.
1876 - Umro je ruski revolucionar anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.
1887 - Počela je da radi prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji, koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Godine 1902. on je počeo da izdaje i prvu opštu prognozu vremena.
1896 - Umrla je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, koja je romanom "Čiča Tomina koliba" pridobila brojne savremenike za oslobađanje Crnaca od ropstva.
1902 - Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler, dobitnik Oskara za filmove "Gospođa Miniver", "Ben Hur" i "Najlepše godine našeg života". Proslavio se i filmovima "Male lisice", "Keri", "Praznik u Rimu".
1921 - Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je 1949. preuzela vlast u Kini.
1921 - Prvi put je primenjena vakcina za zaštitu dece od tuberkuloze (BCG).
1942 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, zauzele Sevastopolj, najvažniju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.
1946 - SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
1960 - Gana je postala republika, s prvim predsednikom Kvame Nkrumahom.
1961 - Rođen je američki atletičar Karl Luis, jedan od najuspešnijih sportista 20. veka. Na Olimpijskim igrama 1984. osvojio je četiri zlatne medalje.
1962 - Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost, nakon što je Generalna skupština UN u februaru ukinula nadzor nad ove dve države.
1966 - Održan je "Brionski plenum" Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojem su iz rukovodstva partije uklonjeni Aleksandar Ranković, potpredsednik SFR Jugoslavije i Svetislav Stefanović, savezni sekretar za unutrašnje poslove, što je značilo i uklanjanje sa državnih funkcija. Kao ličnosti odgovorne za rad Službe državne bezbednosti oni su optuženi za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.
1974 - Umro je argentinski general i političar Huan Domingo Peron, osnivač Peronističkog pokreta. Kao predsednik Argentine (1946-55 i 1973-74) vladao je autokratski oslanjajući se na vojsku, radničke sindikate i izuzetnu popularnost supruge Eve.
1991 - Na sastanku u Pragu lideri istočnoevropskih zemalja ukinuli su vojni savez Varšavski pakt, osnovan 1955.
1994 - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat vratio se u Palestinu, nakon 27-godišnjeg izbeglištva.
1997 - Hong Kong je, nakon što je 150 godina bio pod engleskom upravom ponovo vraćen pod kinesku jurisdikciju, kao njen specijalni administrativni region.
1999 - Umro je južnorodezijski političar Džošua Nkomo, borac protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Rodeziji (Zimbabve) i lider pokreta za nezavisnost (1950-70). Sa Robertom Mugabeom formirao je Patriotski front.
2000 - Nakon sastanka šefova država u Pjongjangu (13-15. juna) predstavnici dve Koreje potpisali su sporazum o spajanju porodica, koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka.
2000 - Pušten je u saobraćaj najduži most na svetu koji je povezao Švedsku i Dansku.
2001 - U Acehu u Indoneziji, pronađeno je 27 izmasakriranih tela. Tokom separatističkog rata pobunjenika, članova Pokreta za oslobođenje Aceha, u tom mestu je od sredine sedamdesetih ubijeno preko 870 ljudi.
2002 - U Hagu je formalno označen početak rada Stalnog međunarodnog suda za ratne zločine, koji osporavaju SAD. Taj sud je osnovan 17. jula 1998. u Rimu i do početka rada Rimski statut je ratifikovalo 86 država, uključujući i SRJ.
2003 - SAD su ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Te zemlje nisu do određenog roka, sa Vašingtonom potpisale bilateralni sporazum o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
