Izvor: Glas javnosti, 18.Dec.2009, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamenom u bolji život
Miladin (51) i Vesna Milosavljević (48) iz Grabovnice kod Kuršumlije dve su decenije od jutra do mraka radili pokušavajući da sa svog imanja uberu dovoljno prihoda za život porodice. Radili i jedva sastavljali kraj s krajem. Bežeći od teškog, seoskog posla, Miladin je pre tridesetak godina, kao i mnogi iz ovog kraja, stigao čak i do Nemačke, tamo pet godina muku mučio, pa se pokunjeno vratio u selo. Posle se oženio, dobio dve ćerke, potom i sina... Ali, na neplodnoj zemlji malo je šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << uspevalo...
Dedin putokaz
A onda je, pre desetak godina, usnio san koji mu je život iz korena promenio.
- Javio mi se u snu deda. Odveo me je u „lazove“ i pokazao mesto s kog je onomad vadio kamene ploče kojima je pokrio kuću - priseća se Miladin, kako veli, svoje životne prekretnice.
Ne govore, a žive
Gde je kamen, tu su i zmije. Vesna ih obožava, dok Miladin, kad ih vidi, beži glavom bez obzira i ne vraća se u majdan dok ne odu ili dok ih supruga ne pomeri.
- Obožavam zmije. Nemaju ruke, noge, ne govore, a žive. U našem majdanu ima ih mnogo, pogotovu otrovnica. Sa šarkom i poskokom se susrećem svakodnevno. Ali dobre su, ne diraju čoveka ako nisu ugrožene, pa i ja kad ih vidim sačekam da same odu. A ako neće, nežno ih uhvatim za vrat i pomerim, pa zatim nastavljam posao - kaže Vesna.
Kad se izjutra probudio, uhvatio je suprugu Vesnu za ruku, poveo je na taj deo imanja i samouvereno joj rekao da će im baš taj komad zemlje sve promeniti.
Vesna, kaže, nije u prvi mah poverovala da bi parče imanja zaraslo u zakržljalo trnje moglo išta da promeni, ali kad je Miladin počeo da kopa i već na dubini od desetak centimetara naišao na prvu kamenu ploču...
- Dotad smo sejali kukuruz, pšenicu, probali smo i sa duvanom, ali nije išlo na jalovoj zemlji... Mnogo rada i znoja, a prinos nikakav. Pokušali smo i sa otkupom poljoprivrednih proizvoda i šumskih plodova, posle smo uspeli da kupimo polovni kombajn, ali smo više trošili na popravke, lomatajući se po ovim brdima, nego što smo zarađivali. Čak smo radili i u „Kopaoniku“, ali sve je to bilo samo preživljavanje - priča Vesna, pojašnjavajući da je posle otkrivanja majdana još jedan događaj pomogao da se njihov život promeni.
Kao muško
U njihovo selo je naišao jedan preduzimač iz Kragujevca, koji je baš njih, kao prstom sudbine naveden, priupitao gde može da nabavi kamene ploče za obnovu crkve Lazarice u Kruševcu. Milosavljevići su ga onda odveli do svog nalazišta i dali mu uzorak. Posle nekog vremena preduzimač se vratio, pojasnio im da je nosio uzorak na analizu u Geološki institut, gde mu je potvrđen izuzet kvalitet... Posle je kupio sto kvadratnih metara kamena s njihovog imanja, koji su ugrađeni u crkvu u Kruševcu. To im je, vele, bila prva prodata količina, a onda su počeli da dolaze i drugi kupci. Priča o kvalitetnim pločama iz Grabovnice, koje danas mnogi koriste za popločavanje dvorišta, oblaganje zidova, stepeništa i terasa, brzo se proširila, pa su stigle i do Švedske, Grčke i Hilandara. Vesna priča da su ih izvadili toliko da može da se poploča cela jedna strana autoputa od Beograda do Niša. Na prostoru od pola hektara dosad su otkrili skoro 40 kamenitih ari, a ima ih i na susednoj, takođe njihovoj parceli. Kamene ploče u majdanu su poređane u „sanducima“, koji su među sobom omeđeni zemljom. Na vrhu one debele pola centimetara, a dublje u zemlji ploče od dva, tri, pa sve do deset santima...
I, onda im je krenulo... Od prodaje kamenih ploča troje su dece odškolovali, kuću uredili, izgradili sve pomoćne objekte... Kupili i nov nameštaj i dva automobila. I živi od tog posla danas sedam duša, mada ne pretiče. U teškom poslu, Vesna ne zaostaje za svojim mužem. Čak je, priznaje Miladin, i veštija, jer se za razliku od njega nikada nije povredila.
- Rad s kamenom je izuzetno težak i svaka je ploča izvađena iz zemlje znojem natopljena. Od alata se koriste ćuskije, klinovi, čekići različitih težina. Vadimo ih od proleća do jeseni, pa sam sad toliko ojačala da više ličim na muškarca nego na ženu - šali se Vesna, ali iako im ovaj posao obezbeđuje solidan život, kazuje da ne bi želela da ga nastavi njihov sin.
.jpg)
