Izvor: Story, 09.Avg.2015, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gregori Porter: Pevam za žedne uši
Gremijem ovenčani džez muzičar, autor hita Liquid Spirit, koga smo slušali uživo u Beogradu, otkriva da je za njegov uspeh zaslužna jedna sportska povreda i njegova mama koja mu nije dozvolila da odustane
Gregori Porter, foo: promo
Kao i mnogi drugi američki pevači koji su se proslavili u džez žanru, i četrdesettrogodišnji Gregori Porter počeo je da peva u crkvenom horu i zahvaljujući velikoj podršci svoje majke, koja ga je neumorno hrabrila da istraje >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << u muzici, stigao je do saradnje sa čuvenom Blue Note etiketom, vrhova svetskih top lista i nagrade Gremi za najbolji vokalni džez album. Osim po čarobnom baritonu, prepoznatljiv je i po neobičnoj kapi koju uvek nosi na nastupima. Prvobitna ideja za ovaj imidž bila je jednostavna – želeo je da sakrije ožiljak od hirurške intervencije koju je imao, a pošto su ga ljudi zapamtili kao pevača sa šašavom kapom, odlučio je da nastavi da je nosi. Beogradska publika imala je prilike da uživa na njegovom koncertu 26. jula na Kalemegdanu, u okviru Musicology festivala koji se održava na teniskim terenima Partizana.
Story: Kako ste počeli da se bavite muzikom?
- Ne znam da li ste znali da sam se profesionalno bavio fudbalom. Tako sam i dobio školarinu na koledžu i sport je trebalo da bude moja budućnost. Međutim, stvari se događaju mimo naše volje i planova. Povredio sam rame i saznao da neću moći da se bavim fudbalom. To je bio jako težak period za mene jer mi je i majka bila bolesna. Pitala me je šta ću sada da radim i da li to znači da gubim stipendiju. Rekao sam joj da ne gubim stipendiju i da to znači da ću biti upravo ono za šta sam se školovao – urbanista. Majka me je pogledala i rekla: To je lepo, ali ne zaboravi na muziku. To je ono što ti jesi.
Story: Vaši tekstovi su zaista inspirativni i tematika se proteže od ljubavnih do angažovanih. Šta je to što vas inspiriše?
- Zaista svaki od tekstova ima svoju priču i značenje. I ko god da ih čita, moći će da se poistoveti. Većina mojih pesama se osvrće na moja lična iskustva, od kojih su neka dobra, a neka loša. Tekstovi, melodije i bas linija iskaču iz moje podsvesti. Ima tekstova o vezama i njihovoj propasti, ali i o mom detinjstvu, društvenim konfliktima, predrasudama i o rasizmu. Na svu sreću, nikada nisam imao problem pri smišljanju stihova. Do sada, inspiracija je bila ta koja mi je pomagala da pronađem prave reči.
Story: Najjednostavnije je reći da pripadate džez žanru. Međutim, to nije baš potpuno tačno zar ne?
- Uvek sam se trudio da prevaziđem ograničenja koja nameću žanrovi. Areta Frenklin je pevala džez, bluz i gospel u početku, a onda su je naterali da se odluči za jedno od toga. Ova podela na žanrove je nepotrebna. Nekada, u određenim krugovima, predstavljam se kao džez pevač, a neki ljudi ni ne znaju šta to znači. Onda im objasnim da ako nestane ove specijalne enegije i osećanja slobode koju mora da poseduje džez pevač, moći ćemo samo da pričamo o kolima, bogatstvu i onome što posedujemo, materijalnim stvarima, koje će nam samo učiniti dušu praznom.
Story: Muzikom ste počeli da se bavite kasno u životu. Kako vas je to promenilo?
- Jako često nakon nastupa ljudi dođu do mene da me pitaju gde sam se krio toliko dugo, pošto su tražili pevača poput mene. I iznova potvrđuju da misle da je moj glas unikatan. Ja mislim da ovo samo dokazuje da ljudi vole da slušaju muziku sličnu mojoj. Kada kažu da su njihove uši žedne, ja tada oslobodim svoj Liquid Spirit. I kada primetim da svojom muzikom mogu pomoći nekome, kada vidim da moje pevanje stvara dobar osećaj u ljudima, onda to pomogne i meni. To je dvosmerna ulica. Trudim se da pišem i pevam tako što se prikazujem ljudima baš onakav kakav jesam.
Pripredila: Vera Nikolić
.jpg)
