Svakog poslednjeg vikenda u martu se pomera sat i prelazi na letnje računanje vremena, da bi se potom poslednjeg vikenda oktobra vratili na zimsko računanje vremena.
Ovo pitanje je regulisano zakonom u većini evropskih zemalja i u Srbiji. Cela ideja o uvođenju promene vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati a zalazi oko 16, dok u julu kada je dan znatno duži sunce izlazi pre 5 a zalazi posle 21 sat. Budući da ljudi svoje aktivnosti svakog dana započinju u isto vreme tokom cele godine oko 7 sati, sredinom leta se gubi na taj način dva sata dnevnog svetla. Danas na svetu 110 od 192 države koristi takozvano letnje računanje vremena. Ne koristi se u Japanu, Kini, južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta gde ova mera nikad nije uspela. U većem delu sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima dnevna svetlost duže zadrži.
Predsednik Ruske federacije Dmitrij Medvedev je takođe doneo odluku o konačnom ukidanju sezonskog pomeranja sata, time je uz Island Rusija postala jedina zemlja u Evropi u kojoj se časovnici ne pomeraju napred i nazad u martu i novembru. Ni danas ne postoji jedinstven sistem prelaska na dogovoreno vreme i države to rešavaju lokalno, uglavnom se tokom vikenda časovnici pomeraju za jedan sat ali je u pojedinim zemljama to pomeranje za samo pola sata. U Evropi bez Islanda i Rusije postoji evropsko letnje računanje vremena koje se koristi i kod nas. Ono podrazumeva da se časovnici pomeraju svake nedelje u martu i novembru prvo sa 2 na 3 sata a potom s jeseni obrnuto.
Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona Vilet je u leto 1905. godine primetio kako je sunce izašlo odavno, a veliki broj ljudi još spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog britanskog letnjeg vremena. Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio liberalne poslanike u engleskom parlamentu, a za njegovu ideju se zainteresovao i budući engleski premijer Vinston Čerčil. Međutim nastradavši u epidemiji gripa Vilet nije dočekao da vidi dovedeni ukaz o promeni vremena.
Njegov predlog je prihvatila Nemačka i 1916. godine prva je uvela zakonski letnje računanje vremena podstaknuta ratnom potrebom zbog uštede uglja. Britanci su ih sledili 1921. godine, a potom i ostale evropske nacije kao i Amerika. Pomeranje kazaljki u Zapadnoj Evropi je uvedeno početkom 1970 e godine, uz obrazloženje da se time produžava dan, omogućuje ušteda električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim. Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema sadrži mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i vremena, kao i veštačkog produženja dana jer smatraju da prirodu ne treba mučiti makar se pravdalo to i ekonomskom računicom.
Letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, završava se poslednje sedmice oktobra, a cilj pomeranja vremena je uglavnom ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluke koju je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena je usklađeno sa Evropskom unijom.
Još se oporavljate od vraćanja sata unazad, probajete 5 začina koji mogu da vas razbude
Pospanost, loše raspoloženje, problemi sa koncentracijom, česte su tegobe u ovo doba godine. Sa prelaskom na zimsko računanje vremena dolazi do promena našeg unutrašnjeg telesnog sata (cirkadijalnog ritma) i daljeg poremećaja produkcije melatonina (hormona sna) i nivoa kortizola (hormona budnosti), zbog čega se i javljaju navedene tegobe. Manja izloženost dnevnoj svetlosti utiče na sintezu serotonina, zbog čega se mnoge osobe osećaju „usporeno“ i neraspoloženo u ovo doba godine....
Izvor: eKlinika.rs, 01.Nov.2025, 08:30
Rizik od nesreća u ponedeljak nakon početka zimskog računanja vremena je puno veći
Prošlog vikenda, satovi su se vratili sat vremena unazad. Taj dodatni sat sna nije bez rizika: prema osiguravajućoj firmi Univé, broj nesreća prvog ponedeljka nakon prelaska na zimsko računanje vremena raste gotovo svake godine. Analiza koju je sprovela holandska firma Univé koja obuhvata period od 2014. do 2024. pokazuje da je broj zahteva za naknadu štete u ponedeljak nakon promene vremena u proseku 13 posto veći nego u ponedeljak pre.Kraći dani i rani početak mraka zahtevaju povećanu...
Izvor: AutoBlog, 27.Okt.2025, 23:04
Proverite satove - počelo zimsko računanje vremena, kazaljke pomerene za jedan sat unazad
Zimsko računanje vremena u ovoj godini počelo je jutros u 3.00 sata, tako što su kazaljke u 3.00 sata pomerene na 2.00 sata.
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Okt.2025, 10:34
Pomjerene kazaljke: Počelo zimsko računanje vremena
BANJALUKA - Zimsko računanje vremena počelo je noćas u tri časa pomjeranjem kazaljki na časovnicima za jedan čas unazad.
Izvor: Nezavisne Novine, 26.Okt.2025
Počelo zimsko računanje vremena: Kazaljke pomerene jedan čas unazad
Protekle noći kazaljke sata pomerene su jedan čas unazad čime smo prešli na zimsko računanje vremena.
Izvor: Radio 021, 26.Okt.2025
Sat se noćas pomera unazad: Kako promena vremena utiče na vaše zdravlje i san
Svake godine, kada se u oktobru pomeri sat unazad, milioni ljudi proslave „dodatni sat“ sna. Pomeranje sata unazad zimi mnogo...
Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Okt.2025, 23:11
Naučnici upozoravaju na zdravstvene rizike pomeranja sata
Pomeranje sata dva puta godišnje remeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji kontroliše ključne telesne funkcije.
Izvor: Radio 021, 25.Okt.2025
