Izvor: B92, 26.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o pristupu informacijama
Beograd -- Skupština Srbije nastaviće raspravu o Predlogu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u sredu.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama smatra se jednim od najvažnijih antokorupcijskih zakona, jer građanima omogućava pristup podacima državnih organa. Sve poslaničke grupe u republičkom parlamentu najavile su pred početak skupštinske sednice, da će podržati predloženi zakon osim Srpske radikalne stranke koja je podršku uslovila prihvatanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << brojnih amandmana koje je podnela na predloženi tekst.
Obrazlažući zakonski predlog, ministar kulture u Vladi Srbije Dragan Kojadinović, rekao je da se njime reguliše pravo građana da dođu do informacija od javnog značaja, kao i obaveza državnih organa da dostave tražene informacije, navodeći da se time obezbeđuje kontrola vlasti. Kojadinović je rekao da je zakon u skladu sa evropskim standardima, kao i da je njegovo donošenje deo preporuke Saveta Evrope.
Predstavnica poslaničke grupe Demokratske stranke Snežana Lakićević-Stojačić, rekla je da je zakon neophodno doneti, jer dostupnost informacija od javnog značaja vodi ostvarenju demokratskih ideala, građani su bolje informisani i samim tim sposobniji da obezbede javnu odgovornost državnih službenika. Ona je dodala da je predložena institucija poverenika informacija, koji bi trebalo da bude nestranačka ličnost, važna odredba zakona i da se ona u mnogim zemljama pokazala kao najbolje rešenje.
Poverenika prema Predlogu zakona bira Skupština Srbije, na predlog Odbora za kulturu i informisanje, na rok od sedam godina i sa pravom reizbora. Kandidat za poverenika treba da ima pravni fakultet i da bude ugledan, odnosno da se bavio zaštitom ljudskih prava i sloboda. On može da bude smenjen na predlog jedne trećine poslanika, ali njegov mandat ne prestaje, prestankom mandata parlamenta. Poverenik je organ koji je nezavistan u svom radu i ne sme da bude funkcioner nijedne političke stranke.
Poslanik SRS Milorad Mirčić, međutim, smatra da je poverenik institucija koja nije utemeljena u Ustavu Srbije i da je nemoguće da on može biti nestranačka ličnost. Pošto se bira na period od sedam godina može biti predmet manipulacija, rekao je on.
Šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić, takođe, smatra da je takav zakon potreban, ali da ga predloženi tekst ne ubeđuje da su predlagači zaista spremni da dostave informacije javnosti, da ga primenjuju i dozvole građanima da doznaju šta radi vlast. On je upitao i kome treba informacija ako će ona biti dostavljena posle 55 dana, a ako nije moguće pravo žalbe, jer je neko procenio da je toliko vreme bilo potrebno iz opravdanih razloga.
Prema zakonskom predlogu, građani će imati pravo da traže od državnih organa informacije od javnog značaja i to pismeno i da dobiju odgovor odmah, ili najkasnije za 15 dana. Ukoliko državni organ nema informaciju o tome obaveštava tražioca, a naknadni rok ne može da bude duži od 40 dana.
