Izvor: B92, 03.Feb.2011, 01:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaduživanje države neminovno
Beograd -- Vlada Srbije se dodatno zadužuje, a glavni krivac za to je povećana javna potrošnja, uz pad javnih prihoda, navodi ekonomista Miroslav Zdravković.
Neki ekonomisti ipak tvrde da javna potrošnja, iako prevelika, nije greška sadašnje Vlade, nego loše sprovedenih reformi.
Svako povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru bi povećalo manjak u državnoj kasi. Taj manjak je za ovu godinu procenjen na 120 milijardi dinara, a za njegovo pokrivanje već se uzimaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krediti.
Vlada je poslala Skupštini na potvrđivanje plan o kreditu od 400 miliona dolara. Ta sredstva se koriste za pokrivanje ovogodišnjeg deficita, odnosno za isplatu obaveza po staroj deviznoj štednji, poljoprivrednim penzijama i dospelim hartijama od vrednosti, kao i rata Londonskom i Pariskom klubu.
Kredit daje "Sosijete ženeral" banka, uz garanciju Svetske banke. Srbija je i 23. novembra uzela kredit vredan 250 miliona evra, za pokrivanje deficita.
Ubrzano zaduživanje države traje od početka ekonomske krize, podseća ekonomista Miroslav Zdravković.
"Nagli rast duga kreće od izbijanja svetske krize, povećan je od formiranja Vlade za 3 milijarde 550 miliona evra, zaključno sa Novom godinom, što je 3,9 miliona evra dnevno ili 45 evra u sekundi. Deo duga se odnosi na infrastrukturne objekte i on je bio nužan, dok je veći deo duga posledica povećane javne potrošnje pri padu javnih prihoda”, kaže Zdravković.
Javna potrošnja je prevelika, ali to nije greška samo aktuelne vlasti, već svih koje nisu preduzele neophodne reforme od 2000. godine, smatra ekonomista Vladimir Vučković.
Činjenica da su zaposleni u javnom sektoru nezadovoljni zbog niskih primanja svedoči o tome da vlast pokušava da štedi tamo gde je ekonomski opravdano. Štednji je služilo i dvogodišnje zamrzavanje plata.
"Vlada je probala da predupredi neke socijalne pritiske i mislim da je nađena dobra mera da se to povećanje zadrži na prihvatljivom nivou, da se usmeri dominantan deo budžeta ka tekućim rashodima, da se ostavi jedan deo za kapitalne rashode, ali kako sad stvari stoje izgleda da zaposleni u javnim službama nisu zadovoljnim tim povećanjem”, kaže Vučković.
Novi kredit ne bi trebalo da bude iznenađenje za bilo koga, jer je najavljen istovremeno sa usvajanjem ovogodišnjeg budžeta, kaže član ekonomskog tima Vlade Milojko Arsić.
"Kada je Skupština prihvatila takav deficit koji je za ovu godinu usvojen ona je de fakto dala odobrenje Vladi da se zaduži za njegovo finansiranje. Jedini način da se država ne zadužuje jeste da fiskalni deficit svede na nulu, da su rashodi isto koliko su prihodi. Manji rashodi bi mogli da znače još sporiji rast plata i penzija, još manje subvencije, možda i investicije, što ne bi bilo dobro ili eventualno povećanje nekih poreza ili kombinacija te dve mere. To je jedini način da se država ne zadužuje", kaže Arsić.
Državni rashodi bi već sada bili niži da je ranije reformisan penzijski sistem, smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru, a novac iz blagorodnijih godina korišćen za ozbiljne investicije i pokretanje privrede.
Aktuelna vlast je imala šansu za ozbiljnu reformu tokom stendbaj-aranžmana sa MMF-om, smatra Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.
"Ovde se postavlja pitanje odgovornosti. Zašto niko nije kažnjen na neki način ili odstranjen iz tima ukoliko nije dobro odradio svoj posao? U normalnim tržišnim ekonomijama i politički svesnijim zemljama, takve vlade ne bi opstajale na političkoj sceni, niti bi sprovodile ekonomsku politiku. Nažalost, to kod nas nije slučaj. Znači postavlja se pitanje šta je rađeno prethodne dve godine", kaže Đogović.
.jpg)
