Izvor: Blic, 15.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Goati: Teško doći do novog Ustava
Vladimir Goati: Teško doći do novog Ustava
Afera Perišić’ intezivirala je sukob između DSS i 'DOS minus' i u još većoj meri pretvorila u institucionalni sukob. Činjenica da je DSS na republičkom nivou u opoziciji, a na saveznom nivou značajno učestvuje u vlasti, dok je kod 'DOS minus' obrnuta stvar podstakla je da ovaj međupartijski sukob vremenom preraste u sukob između važnih institucija, pa čak i između saveznog i republičkog nivoa vlasti.
Utisak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je da se taj sukob polako pacifikuje, ali napetosti ostaju - ocenjuje u razgovoru za 'Blic' Vladimir Goati, saradnik Instituta društvenih nauka. Da li i kako može da se reši taj sukob?
- Takvi sukobi, u krhkim društvima kao što je naše, su vrlo teški i komplikovani, ugorožavaju stabilnost političkog poretka jer ne postoje opšte prihvaćena pravila ni mehanizama za njihovo regulisanje. Mislim da će operacionalizacijom sporazuma o budućim odnosima Srbije i Crne Gore savezni novo još više izgubiti na značaju, u odnosu republički na kom je i sada veća koncentracija vlasti, pa će samim tim može očekivati da taj sukob bez obzira na želju aktera, neće biti tako jak kao ranije.
U kojoj meri 'afera Perišić' ili problemi u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom utiče na javno mnjenje i podršku birača određenim strankama?
- U Srbiji se u javnom mnjenju profilisala podrška tri bloka, partije starog režima, 'DOS minus' i DSS, unutar kojih postoje razlike i zato je ta podrška još uvek dosta fluidna. Kod nas nema mnogo ljudi koji se potpuno identifikuju sa političkim partijama. Mali je broj tih tzv. čvrstih pristalica u našem biračkom telu. Čvrste pristalice u određenom procentu postoje kod socijalista, dok nove partije nastale devedesetih godine nemaju široku podršku čvrstih pristalica koji bi glasati za partiju i kada se ne slažu sa njenim stavovima. Zato pojedini događaji manje ili više utiču da jedna ili druga strana dobija ili gubi. Mislim da je trenutno najjača tendencija povećavanja broj neopredeljenih, neodlučnih ili onih koji neće da glasaju. Međutim, to ide polako, jer ljudi svoju partijsku boju najčešće menjaju iz dva koraka. Ako je glasao za jednu partiju, on prvo postaje neopredeljen pa tek posle nekog vremena, glasa za drugu partiju. Ovo je vreme velikih transfera glasova između ta tri bloka. Da li očekujete uskoro parlamentarni izbori i da li bi oni rešili ovu situaciju?
- Parlametarni izbori su mogući u svakom momentu kada vlada izgubi većinu u parlamentu, ali mi u ovom trenutku ne izgledaju verovatni. Međutim, u zemljama kao što je naša mogući su veliki i neočekivani zaokreti i ono što sada ne izgleda verovatno već sutra može biti. Međutim, izbori ništa ne bi rešili. I dalje bi imali tri bloka između koji je veoma teška saradnja. Svaki od tih blokova bi imao od 20 do 40 odsto mandata i niko ne bi imao većinu. Stranke starog režima ponašaju se kao antisistemske, ona smatraju da je ono što se desilo petog oktobra bio puč i zalažu se za povatak starog režima. Zato u Srbiji ne postoji bazični konsenzus na našoj političkoj sceni. U takvoj situaciji izbori samo bolje ili gore odslikavaju sadašnje stanje i daju presek odnosa snaga. Izbori ne mogu da stvore nove odnose i ne mogu ni jedan od ova tri bloka napraviti ni većim ni manjim. Nije funkcija izbora da stvaraju većine. Kako se menjaju ti odnosi?
- Ti odnosi se menjaju polako s vremenom. Stranke starog režima moraju da odluče da se reformišu i prihvate tržište, demokratiju i uključivanje u međunarodne institucije. Moraju da prihvate demokratiju kao 'jedinu igru u gradu'. Da li Vlada Srbije može da radi kvalitetno i koliko je stabilna ako ukoliko postoji mogućnost svaki od lidera DOS postavlja pre premijera različite zahteve u zamenu za nekoliko glasova podrške u parlementu?
- Vlada ovako može da funkcioniše jako dugo. Sigurno je da se svaka vrsta kompromisa plaća, ali politika je u određenom smislu trgovina i takvi kompromisi su sasvim normalni. Pitanje je da li se pristajući na te kompromise skreće sa reformskog puta, da li je odrđeni ustupci predstavljaju zaokret na drugu stranu ili samo malo usporavanje rada Vlade. Imam utisak da je Vlada uspela bez obzira na razne pritiske, da se, više nego što sam očekivao, ali manje nego što bih želeo, zadrži na tom reformskom kursu. Vi ste član Političkog saveta G17 plus. Ova organizacija se sve više nameće kao nova politička snaga. Da li će prerasti u stranku, s obzirom da je već izašla sa svojim predsedničkim kandidatom?
- G17 plus je organizacija koja se bavi vanpartijskom politikom i do sada nije doneta odluka o prerastanju u političku partiju. Postoji izvestan implicitan konsenzus da se G17 plus pretvori u partiju ako bi reforme i proces demokratizacije došao u opasnost. Takva odluka nije doneta, a mi smo kandidata preložili, ali to je još uvek samo mišljenje, jer još nisu raspisani izbori. Da li je donošenje novog ustava Srbije mogućnost da se ponovo ujedini vladajuća koalicija?
- Mislim da je DOS propustio istorijsku šansu da reši jedno od najvećih pitanja i problema, a to je da Srbija dobije novi demokratski ustav. Šansa da se menjaju ustavi, kako pokazuju iskustva postkomunističkih zemalja, traju samo dok su, kako je rekao jedan analitičar, pobednici još uvek ujedinjeni snagom revolucionarnog principa. Kada se jednom propusti onda se na takvu šansu ponovo dugo čeka. Skeptik sam da je to moguće s obzirom na sukob unutar DOS i svu zlu krv koja postoji. Ako do toga i dođe ići će mnogo teže. Vlast nosi iskušenja korupcije
Vi ste član Saveta za borbu protiv korupcije koji je formirala Vlada Srbije. Predsednik Saveta i republički premijer su nedavno polemisali u vezi sa radom te komsije. Kakva je Vaša saradnja sa Vladom?
- Ne spadam u obožavaoce operativne vlasti, ali priznajem da me je Vlada prijatno iznenadila kada je odmah ispunila naš zahtev i objavila na svom sajtu ko je i gde u upravnom odboru. To ne znači da me možda Vlada neće razočarati sledeći put. Postoji iznenađujuća spremnost da uporno tera tu borbu. Ja to još uvek primam sa skepsom, ali moram da kažem. Ne bih ulazio u te polemike premijera i predsednika Saveta. Vlast nosi sa sobom iskušenja korupcije i znajući to pomalo sam iznenađen spremnošću vlade da se bori protiv toga. Kada budem osetio da ta spremnost ne postoji, neće biti razloga da budem dalje u tom savetu.
