Izvor: Vostok.rs, 03.Feb.2013, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Minhenu traže recepte bezbednosti
03.02.2013. -
Odsutnost dogovora po pitanjima PRO ugrožava jedinstveni evroatlantski prostor. To je izjavio ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov, istupajući na Minhenškoj konferenciji za bezbednost. Bez saradnje mnogi savremeni problemi rizikuju da će ostati bez rešenja.
Šef ruskog MSP je istakao – razgovor o bezbednosti u Evroatlantiku se odvija na dan 70. godišnjice završetka Staljingradske bitke. Sudbonosna bitka iz Drugog svetskog rata je bila najteža >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i najkrvavija. Da se ne bi ponovila tragedija svetskog rata bila je formirana organizacija UN. Međutim, uskoro je hladni rat zacrtao linije podele u Evropi. Danas su Rusija i članice NATO-pakta više puta izjavile da ne tretiraju jedni druge kao protivnike. Međutim, u alijansi ne zaboravljaju trivijalnu tezu o ruskoj opasnosti, - istakao je Lavrov.
- Svi mi rizikujemo da ćemo izgubiti još jednu realnu šansu da sagradimo jedinstveni evroatlantski prostor. Rusija predlaže jednostavan i konstruktivan put – da se usklade stroge garancije neusmerenosti globalne PRO SAD protiv bilo koje zemlje OEBS i razrade striktni vojno-tehnički kriterijumi, koji bi omogućili procenu da li sistemi PRO odgovaraju najavljenim ciljevima: neutralizacija opasnosti raketnih napada, usmerenih iz predela van Evro-Atlantika.
Prema mišljenju generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena, radi reagovanja na složene krize neophodna je saradnja alijanse s UN i EU. On je istakao da su tokom poslednjih godina praktično sve evropske zemlje smanjile odbrambene budžete skoro za 20 odsto. Pri takvom kursu bezbednost na transatlantskom prostoru moguće je graditi samo zajedno.
- Ako NATO pominje partnerstvo s Rusijom, vredi da se striktno odredi - u čemu se prilazi strana poklapaju, u čemu se razilaze. To obuhvata i konfliktne situacije u drugim delovima sveta, koji utiču na opštu bezbednost. Pre svega nastaju pitanja u vezi sa akcijama u regionu Bliskog Istoka i Severa Afrike, - istakao je Lavrov.
- Ubeđen sam: da su svi učesnici susreta Grupe akcija u Ženevi 30. juna 2012. godine složno i savesno počeli da ostvaruju prilaze, koje su zajednički definisali, onda ne bi došlo do današnje tragične i užasne situacije u Siriji. Međutim, radi toga je neophodno pošteno ispunjavati dogovore, ništa ne oduzimajući, ni dodajući. Upravo u tom cilju davno predlažemo održavanje novog susreta Grupe akcija. Nadam se da će Brahimi ubrzati tu inicijativu.
Učesnici konferencije ne zaboravljaju Ženevski kominike. Nedavno je specijalni izaslanik UN i LAD za Siriju Lahdar Brahimi precizirao – u tom je dokumentu fiksiran put mirovnog regulisanja konflikta. Upravo te odredbe moraju da budu bazične. Međutim, to nije omelo druge učesnike da razmotre moguće humanitarne koridore u Siriji. Pitali su o tome i Lavrova. On je izjavio da je neprihvatljiva bilo koja upotreba sile, jer sama situacija traži ne vojno mešanje, već pod hitno obustavu nasilja.
Bezbednost sa obe strane Atlantika umnogome zavisi i od odnosa između RF i SAD. Pre 4 godine na Minhenskoj konferenciji potpredsednik SAD Džozef Bajden je objavio o novom kursu predsednika Baraka Obame – risitovanju odnosa s Rusijom. Obama je ponovo izabran za predsednika, Bajden je ponovo u Minhenu. Prema njegovim rečima, odluka da se pritisne simbolično dugme je omogućila važne korake – sankcije protiv Irana i Severne Koreje, mrežu tranzita u Avganistanu, Rusija je takođe postala članica STO. Pored toga nastaju nesuglasice - o Siriji, PRO, širenju NATO. Međutim, Bajden je uverio da SAD i dalje vide perspektive saradnje s Rusijom. Saradnja Rusije i SAD ostaje jedan od osnovnih činilaca međunarodne bezbednosti i stabilnosti.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
.jpg)
