Izvor: Blic, 25.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto dana Koštunici
Sto dana Koštunici
Nova vlada Srbije može da računa na to da prvih 100 dana rada ne bude opterećena pritiscima međunarodne zajednice. Međutim, EU i SAD će posle tog medenog tromesečja pogrešne korake nove vlade kazniti uskraćivanjem finansijske pomoći koja će opet značiti jednu vrstu izolacije, iako ne tako drastične kao što su sankcije, tvrde sagovornici 'Blica'.
Dok komesar EU Kris Paten 25. marta treba da izvesti kakav je reformski napredak Srbije kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi iz KARDS programa za Srbiju bilo izdvojeno oko 270 miliona evra, SAD će nedelju dana kasnije odlučivati o izdvajanju 100 miliona dolara. Novac dolazi u drugi plan, ako se zna koje uslove EU i SAD postavljaju, kao i da ove dve odluke za najvažnije finansijske organizacije znače zeleno svetlo za saradnju sa novim vlastima.
Odnosi SAD sa novom vladom Srbije zavisiće od akcija koje ona bude preduzimala, uključujući i saradnju sa Haškim tribunalom, saopštio je Stejt department. Saradnja se izjednačava sa izručenjima građana SCG optuženih pred ovim sudom, što je i preduslov za dobijanje 100 miliona dolara pomoći. Savet ministara inostranih poslova Evropske unije izrazio je prekjuče zabrinutost zbog razvoja političkih prilika u Srbiji i ukazao na interes Unije da se u Srbiji nastave ekonomske reforme, u potpunosti ispune obaveze prema Haškom sudu, nastavi borba protiv organizovanog kriminala i proces saradnje sa zemljama regiona.
Sa druge strane, mandatar za sastav nove vlade Vojislav Koštunica izjavio je da izručenje osumnjičenih Haškom tribunalu neće biti prioritet njegove vlade i da Srbija ima važnija pitanja poput smirivanja socijalnih tenzija i poboljšanja ekonomskog stanja.
Predrag Simić iz Instituta za međunarodnu politiku ne želi da procenjuje kakve i kolike će sankcije prema Srbiji biti sprovedene ako vlada uslove ne ispuni, ali naglašava da je prepreka ipak previsoko postavljena i za neku vladu koja je daleko stabilnija od one koja bi trebalo da se formira. On smatra da je naročito Evropska unija iznela eksplicitan stav kakvu bi vladu volela da vidi.
- EU pokazuje neuobičajeno visok nivo rezerve prema novim vlastima, čak i kad nema sumnje u reformsku orijentaciju - kaže naš sagovornik. On procenjuje da je Koštunica svojom izjavom izazvao reakcije u Briselu koji će sada utoliko pre insistirati na saradnji sa Tribunalom.
- To će biti moćna poluga uticaja i SAD i EU na politiku nove vlade - smatra Simić.
Ognjen Pribićević, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope, kaže da u prvih 100 dana ne bi trebalo očekivati pritisak, ali da bi uslovi koji se postavljaju Srbiji trebalo da budu i deo programa svake vlade koja pretenduje da bude proevropski i reformski orijentisana.
- Princip štapa i šargarepe koji nam se servira pokazuje da Evropa, ne samo u aspektu saradnje sa Hagom, nema razumevanja za to da je narod Srbije mnogo propatio tokom 90-ih i da kod građana postoji nizak prag tolerancije. Naravno, neko će reći to je naš problem, ali to istovremeno predstavlja i problem EU - kaže Pribićević. On smatra da nemogućnost nove vlade da odgovori zadacima koje pred nju stavlja međunarodna zajednica može da rezultira usporavanjem približavanja EU.
- Ne možete očekivati donacije i kredite ako ne poštujete pravila igre. Ukoliko to ne uradimo, rizikujemo da budemo izolovani iz Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Savet bezbednosti UN i EU neće posezati za sankcijama kao što su zabrana letova ili ukidanje prodaje naftnih derivata. Isključenje iz finansijskih tokova je dovoljno opterećujuće - zaključuje Pribićević. Nikola M. Jovanović
