Izvor: B92, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rusija spremna i za veto"
Ljubljana, Vašington -- Ruska istoričarka Elena Guskova smatra da je Rusija spremna da uloži veto, ukoliko se ne dođe do rešenja prihvatljivog za obe strane.
Guskova kaže za B92 da postoje i rezervni scenariji za rešavanje kosovskog pitanja, među kojima je mogućnost da nezavisnost bude proglašena mimo Saveta bezbednosti UN, posle čega bi neke zemlje jednostrano priznale Kosovo, dodavši da je i priznavanje novih država, nastalih od nekadašnjih jugoslovenskih republika, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << upravo tako teklo.
Guskova, inače vođa moskovskog Centra za proučavanje balkanske krize u okviru Ruske akademije nauka, sinoć je u Centru Evropa, u Ljubljani, održala predavanje o njenom pogledu na pitanje statusa Kosova.
U svom izlaganju Guskova je kritikovala i srpsko-albanske pregovore o statusu Kosova. Ona je ocenila da su pregovori bili teški, ali i loše organizovani, zbog čega smatra da je potrebno promeniti format pregovora i ukinuti postavljena vremenska ograničenja.
"Bolje je sto godina pregovora, nego jedan dan rata", rekla je Guskova u Ljubljani, dodavši da su pregovri vođeni kao da je Kosovo već dobilo nezavisnost, pa se rešavaju samo problemi unutrašnje strukture nezavisnog Kosova. "Zato se u Ahtisarijevom planu nigde ni ne pominje nezavisnost, ali je sve tako sređeno, kao da je Kosovo već nezavisno", rekla je Guskova.
"Međunarodne organizacije ne bi smele da grade politiku jedino na strahu od ponavljanja novih terorističkih napada na Kosovu. Protiv terorizma se treba boriti i na Kosovu", rekla je Guskova i dodala i da je važno da međunarodna misija na Kosovu da realnu ocenu stanja u pokrajini.
Ocenjujući ulogu Rusije u poslednjim dešavanjima, vezanim za rešavanje statusa Kosova, Elena Guskova je rekla da je Rusija prvi put, posle mnogo godina krize, sebi dozvolila da iskaže sopstveni stav o problemu Kosova.
"Moskva je protiv prinudnih mera i rokova prilikom rešavanja pitanja statusa pokrajine", rekla je Guskova, vezujući ovaj ruski stav za paralele, koje se prave između nekadašnje Jugoslavije i Rusije. "Očuvanje celovitosti naše teritorije u mnogome zavisi i od presedana u međunarodnoj praksi", rekla je ruska istoričarka.
"Želja Rusije nije da podrži Srbiju, nego da vrati međunarodne organizacije na kolosek međunarodnog prava, koje je bilo mnogo puta kršeno u devedesetim godinama", rekla je ona. Uz to Guskova je izjavila i da je Rusija mnogo toga do sada izgubila i da joj je cilj da ne dođe do presedana, koji bi mogli da ugroze celovitost njene sadašnje teritorije.
Klintonovi ljudi u administraciji
Direktor Odeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru "Vudro Vilson" Martin Slecinger ocenio je da američka administracija podržava nezavisnost Kosova i novu rezoluciju Ujedinjenih nacija jer su u Stejt departmentu i dalje ključni ljudi za balkanska pitanja iz vremena administracije Bila Klintona.
Od ostalih razloga za ovakav stav SAD, Slecinger je naveo da administracija sadašnjeg predsednika Džordža Buša nije htela da preuzme vodeću ulogu na Balkanu, nego je želela da to budu Evropljani, tako da nije zauzela čvrst, aktivan stav.
"Treće, Bušova administracija, od samog početka njegovog mandata, nije smatrala Balkan prioritetnim pitanajem, u svetlu situacije u Avganistanu i Iraku, i potisnula ga je iz centralne sfere delovanja", kazao je Slecinger za Glas Amerike.
