Izvor: Blic, 15.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predrag Bulatović: Opcije su izbori ili referendum
Predrag Bulatović: Opcije su izbori ili referendum
PODGORICA - Ako i nakon dodatnog razjašnjenja od strane saveznog premijera Dragiše Pešića o tome da Labus može predstavljati jedino Saveznu vladu, crnogorska manjinska vlada, odnosno DPS odbiju razgovore s Vladom Srbije i Saveznom vladom, smatram da Koalicija 'Zajedno za Jugoslaviju' i DOS treba da, uz prisustvo predsednika SRJ, Savezne vlade i Vlade Srbije, održe sastanak i donesu odgovarajuće odluke', rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u intervjuu za 'Blic' Predrag Bulatović, predsednik SNP.
O kakvim odlukama govorite?
- Ne mogu da prejudiciram šta će na sastanku biti, ali sasvim sigurno da Koalicija 'Zajedno za Jugoslaviju' i DOS treba da se odluče ima li smisla sa manjinskom vladom i režimom Mila Đukanovića tražiti mogućnost razgovora. Evidentno je da se putem ovako zamišljenih razgovora s Đukanovićem ne može postići nikakakav kompromis, jer on hoće nezavisnost, kako je na Kongresu njegove partije rekao 'svim sredstvima'. Poželjno je da Koalicija 'Zajedno za Jugoslaviju' i DOS s tog sastanka, i što je posebno važno, da to bude u ovom sastavu kako ne bi bilo nagađanja i spekulacija, jugoslavenskoj i međunarodnoj javnosti ponove poznati stav da su te dve koalicije opredeljene za zajednicu Crne Gore i Srbije na ravnopravnim osnovama i sa jednom stolicom u UN. Očigledno je da se rešenje mora tražitu u Crnoj Gori. Nakon farse oko opstrukcija dijaloga sa saveznim organima i Vladom Srbije i kupovanja vremena od strane DPS, Đukanović će sada mnogo teže, nego pre mesec dana, sa SNP moći razgovarati isključivo o referndumu. Znači opcije su: vanredni parlamentarni izbori ili referendum. Kako komentarišete pristanak crnogorske vlasti da Miroljub Labus može učestvovati u razgovorima?
- Crnogorski režim ubrzano gubi i ono malo međunarodne podrške koju su imali zahvaljujući njihovoj zatvorenosti, a posebno logici i praksi koja neodoljivo podseća na vlast koja je prošle godine smenjena u Srbiji. Svestan da nema međunarodnu podršku, Đukanović prihvata Labusa, jer ga prihvata čitav svet, ali pre svega kao potpredsednika Vlade, a potom kao eksperta. Po mom sudu, stav Đukanovića i Vujanovića da je Labus samo ekspert namenjen je crnogorskoj političkoj sceni i ostrašćenim separatistima kako bi konstatovali još jednu Đukanovićevu navodnu pobedu. Za mene lično, osim što im je obrazloženje smešno, oni su potpuno priznali status saveznoj državi u pregovorima jer su priznali Koštunicu i Labusa. Međutim, to je u ovom trenutku gubljenje vremena. Pitanje je ima li jugoslovenski blok u Srbiji i Crnoj Gori i na saveznom nivou šansu da sa Đukanovićem postigne kompromis o njegovom odustajanju od druge stolice u UN. U prošlosti bilo je obrnuto. Vi ste bili neko ko je prkosio međunarodnoj zajednici, a Đukanović je bio njen 'miljenik'?
- Mislim da smo mi pametno uradili to okrećući se punoj saradnji i otvorenosti međunarodnoj zajednici i to je proces sazrevanja same SNP koja se demokratizuje i postaje istinski evropska partija. DPS je kooperirala s međunarodnom zajednicom u određenom periodu, ali ne zato što se unutar reformisala i što je po vokaciji demokratska, evropska i za saradnju sa svetom. Oni su ponavljali kao papagaji te neke stvari u vezi s međunarodnom zajednicom, a nikad suštinski nisu bili njen dio. Oni su u suštini prihvatili slugansku ulogu. Sada su pokazali pravo lice zatvorene i autokratske partije koja se sukobljava sa čitavim svetom.
Kako komentarišete Predlog zakona o referendumu?
- Činjenica da nismo učestvovali u radu Komisije dovoljno govori sama za sebe... Podeljena Crna Gora zahteva politički dijalog i traži kompromis. Ako nam je cilj da sačuvamo Crnu Goru od daljih podela i destabilizacija, onda se treba raditi drugačije. Taj zakon koji je napravljen za nas jednostavno ne postoji. Onaj ko misli da ga uvede u političku realnost, biće odgovoran za sve moguće posledice, uključujući i destabilizaciju Crne Gore. Da li će Koalicija 'Zajedno za Jugoslaviju' učestvovati u radu parlamenta kada on bude na dnevnom redu?
- Prvo da vidimo da li će DPS prihvatiti da taj zakon uđe u dnevni red. Ako ga podrže, onda su krenuli na put koji ne podrazumeva dijalog i kompromis. Pitanje većine je centralno pitanje eventualnog referenduma i to pitanje će se morati posmatrati u kontekstu rezultata refernduma iz 1992. godine, ali i u kontekstu stavova međunarodne zajednice, da većina mora da bude značajna. Zašto? Zato što nakon eventualnog referenduma treba priznati taj referendum i Crna Gora treba da živi u miru i u stabilnosti. Onaj ko misli da može da dođe do samostalnosti time što će postaviti dva pitanja ili dva nejasna pitanja, i da sa jednim glasom više u odnosu na postojeće stanje ostvari pobedu taj je u grdnim zabludama. Imamo još dva uslova - da na referendumu bude jedno pitanje i to jasno, za samostalnost Crne Gore i da na referendumu imaju pravo glasa državljani Crne Gore. Kakav je vaš komentar u vezi otpečaćenih optužnica Haškog tribunala. Ovom sudu su 'interesantni', između ostalih, i Branko Kostić i Momir Bulatović. I vi ste tada bili u državnom vrhu.
- U to vreme sam bio u najužem rukovodstvu DPS, poslanik te partije, a nisam bio na državnim funkcijama. Za sve odluke koje su doneli organi partije i Skupština Crne Gore u kojima sam učestvovao i sada i ubuduće spreman sam da polažem račune i odgovaram pred građanima i našom državom. Stav SNP je ostao nepromenjen. Mi smo protiv isporuke jugoslovenskih državljana bilo kom stranom sudu, pa i Haškom, jer ne postoji za to ni zakonski, ni ustavni osnov. Smatramo da za sve one koji su osumnjičeni ima dovoljno prostora da se istraga i suđenje obavlja u našoj zemlji... Što se tiče Branka Kostića i Momira Bulatovića, oni su za to vreme koje se terete poslove obavljali u skladu sa Ustavom i zakonom i ubeđen sam da nema osnova da se protiv njih vodi istraga, a još manje podiže optužnica za ratne zločine. To možemo da kažemo i za druge ljude koji su bili na državnim funkcijama u to vreme. Vlast u Crnoj Gori u ovom trenutku jednostavno izriče stavove da će biti bezuslovno kooperativna. Moguće je da Haški tribunal označi nekog od članova DPS da protiv njih povede istaragu i stavi ih na neki spisak. Ubeđen sam da su neki do sada objavljeni spiskovi politički motivisani i ne želim da se na novim spiskovima pojavljuje bilo ko, pa ni politički protivnici. Ali, imajući u vidu pristrasnost suda, ljudima iz DPS da skrenem pažnju da se podsete ko je u tom peridu bio predsednik Vlade, a ko član kolektivnog predsedništva Crne Gore. Neko mora odgovarati za zločine, zar ne?
- Svako ko je individualno počinio ili je odgovoran za ratne zločine, mora da bude kažnjen. Nisam protiv toga. I Slobodan Milošević je tokom NATO agresije optužen za zločine i genocid na Kosmetu, a nakon njegovog odvođenja u Hag čuli smo od Karle del Ponte da za to sada traže dokaze. Znači, optuže se i osumnjiče ljudi veoma često bez dokaza i sa političkim motivom. Da li eventualna ekstradicija optuženih može inicirati novu krizu Koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju' sa DOS?
- Verujem da do rešenja državne krize DOS i SNP neće imati bilo koju ozbiljniju krizu koja bi uticala na stabilnost i budućnost SRJ.
Imamo jasne račune sa DOS o pitanju Haga. Naš stav je nepromenjen. Niko se ne može isporučiti Haškom tribunalu jer u Ustavu ne postoji takva mogućnost. Možda će se neko dobrovoljno predati, i to je njegova stvar... Mogu da postavim drugo pitanje, da li će crnogorska vlast pokušati da nasilno, protiv Ustava i zakona, isporuči nekog od tih ljudi koji su se naći na novim, drugim haškim optužnicama? Ako to urade, rizikovaće da se stvori nestabilna politička situacija. Veoma sam zabrinut koje posledice po političku stabilnost može da prizvede ovaj i mnogi drugi novi spiskovi koje se mogu pojaviti. Nije mi jasan DPS, koji ne vidi da ovaj proces novih optužnica može da zakuca na njihova vrata.
