Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2009, 12:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici tražili razne informacije

BEOGRAD - Skupština Srbije završila je rad, a sednicu će nastaviti sutra razmatranjem u načelu Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu.

Ministar za dijasporu Srđan Srećković je obrazlažući taj zakonski predlog istakao da predstavlja suštinski zaokret državne politike prema rasejanju.

Srećković je kazao da je predloženi zakon odraz čvrste rešenosti države da bude moderna, demokratska, međunarodnom pravu privržena zemlja, koja želi da bude lider >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u regionu i deo svih evropskih integracija, a da pri tome očuva identitet i gaji najbližu saradnju sa svojim građanima u celom svetu.

Poslanici opozicionih stranaka ukazali su u raspravi na potrebu zakonskog regulisanja odnosa države prema rasejanju, ali i istakli da predloženi akt to ne čini na adekvatan način, zbog čega parlament ne bi trebalo da ga izglasa, dok je vladajuća većina istakla neophodnost donošenja zakona, navodeći da je on jedan od najznačajnijih pravnih propisa o kojima parlamenta raspravlja.

Koalicija "Za evropsku Srbiju" najavila je da će podržati predloženi zakon, ali je istovremeno pozvala ministra Srećkovića da pažljivo razmotri podnete amandmane, jer je potrebno popraviti manjkavosti. Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu uređuje način očuvanja, jačanja i ostvarivanja veza dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom, nadležnost i međusobni odnos državnih organa u obavljanju poslova u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu, osnivanje Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu, konstituisanje i nadležnost predstavničkog tela dijaspore i Srba u regionu. Predloženi tekst predviđa konstituisanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu, kao najvišeg predstavničkog tela koje će raditi na očuvanju i jačanju odnosa matične države i dijaspore.

Predviđeno je da Vlada Srbije donese Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a ustanovljen je i Dan dijaspore i Srba u regionu - 28. jun, na Vidovdan.

Opozicija kritikovala predloženi zakon o dijaspori

Tokom načelne rasprave o Predlogu zakona o dijaspori i Srbima u regionu poslanici opozicionih stranaka ukazali su danas na potrebu zakonskog regulisanja odnosa države prema sunarodnicima u rasejanju, ali su ocenili da predloženi akt to ne čini na adekvatan način, zbog čega parlament ne bi trebalo da ga usvoji.

Vladajuća većina je istakla neophodnost donošenja zakona, navodeći da je on jedan od najznačajnijih propisa o kojima parlamenta raspravlja.

Poslanici Demokratske stranke Srbije naveli su da je zakon o dijaspori potreban, ali da predloženi tekst nije pisan za nju, jer "ponižava i unižava srpsku dijasporu", pa zato ne bi trebalo da bude usvojen.

Oni su izrazili sumnju u tvrdnje resornog ministra Srđana Srećkovića da su zakon podržale organizacije i pojedinci iz dijaspore i upitali ga da li ministarstvo ima napismeno, sa pečatom i overenim potpisom, izjave tih organizacija da podržavaju predloženi tekst.

I radikali su istakli značaj donošenja zakona koji bi regulisao odnose matice i dijaspore, pre svega zbog velikog broja Srba koji žive u inostranstvu, a čiji su motivi odlaska u svet različiti.

Oni su naveli i da pripadnici dijaspore svake godine državi daju više od pet milijardi dinara, čime država nadoknađuje deficit platnog bilansa, dok su iznosi gotovine koju unesu u zemlju mnogo viši.

Predloženi akt ima nedostataka, kažu radikali i najavljuju da će uložiti amandmane kako bi on bio poboljšan i na bolji način uredio odnose između matice i dijaspore.

Naprednjaci su istakli da je bitno što je zakon stigao u skupštinsku proceduru, navodeći da će vreme pokazati koliko on treba da bude promenjen.

Poslanici Liberalno demokratske partije poručili su da zakon, u tekstu u kome je predložen, nije potreban, jer je pun "unutrašnjih nelogičnosti".

Jedna od njih, naveli su, je i ta što u obrazloženju zakona piše da nisu potrebna budžetska sredstva za njegovu realizaciju, ali se u tekstu predviđa formiranje budžetskog fonda, koji će biti finansiran iz budžeta Republike.

LDP smatra da je kategorija dijaspore u predloženom tekstu neodređena, a samim tim i način na koji država uspostavlja odnose sa njom, a ključno pitanje, prema njima, jeste što pojam dijaspore obuhvata samo Srbe koji žive u inostranstvu, a ne sve državljane Srbije.

Završena rasprava o Predlogu zakona o odlikovanju

Većina poslanika opozicije u Skupštini Srbije ocenili su da je predlog zakona neprihvatljiv jer ukida ordenja i medalje koji su vekovima postojali u srpskoj tradiciji.

Oni su zatražili da se novim zakonom predvide odlikovanja koja su postojala vekovima unazad i da se zakon doradi.

Poslanik Srpske napredne stranke Borisav Pelević ocenio je da predloženi zakon predstavlja u stvari prekid tradicije ordenskog sistema u Srbiji jer su, kako je naveo, mnoga odlikovanja iz srpske istorije ukinuta.

On je kazao da su izostavljeni mnogi ordeni iz istorije, kao što je orden narodnog heroja, orden Karađorđeve zvezde koji postoji osam vekova i Takovski krst dodeljen 1876. godine.

Prema rečima Pelevića, "ružno je" što je ukinuta medalja za hrabrost Miloš Obilić koja vekovima postoji.

Poslanik Srpske radikalne stranke Mirko Munjić ocenio je da predloženi zakon ima niz tehničkih i suštinskih nedostataka, a da je posebno problematičan način na koji će se određivati kriterijumi za odlikovanja.

Munjić je rekao da su radikali amandmanom zatražili uspostavljanje novog ordena - ordena zasluge za jačanje srpske duhovnosti i kulture koji bi se dodeljivao najvišim crkvenim velikodostojnicima, i "živom svecu" patrijarhu Pavlu.

Radikali su ocenili i da je u zakonu nejasna uloga Skupštine Srbije navodeći da bi u situaciji kada bi predsednik Republike bio predložen za orden jedino logično bilo da taj orden dodeli parlament.

Poslanica Nove Srbije Zlata Đerić ocenila je da se "kontroverznim" predlogom zakona nemušto pokušava vratiti institucija odlikovanja u Srbiju i da se njime uvode samo opšte kategorije.

Đerićeva je ocenila da je predloženi zakon anacionalan, da poništava srpsku tradiciju i obezličava najsvetije personalne figure u istoriji.

Poslanik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović rekao je da predloženi zakon izaziva određene emocije, ali da se tada gubi njegova prava svrha i smisao podsetivši da je ordenje služilo mnogim režimima kao oblik korupcije, a da je problem i odnos prema prethodnim ordenima.

Mićunović je rekao da je tehnički, Srbiji potreban predloženi zakon, ali da je on šturo napravljen, ocenivši da je potrebno izvesno vrednovanje ličnosti iz srpske istorije.

Prema rečima poslanika Socijalističke partije Srbije Đorđa Milićevića, socijalisti će podržati predloženi zakon.

Milićević je naveo da je važno doneti zakon kako bi se rešilo nekoliko stotina zahteva u vezi sa dodelom odlikovanja budući da je, kako je naveo, sadašnji zakon neprimenljiv jer nije logično deliti ordenje nepostojeće države.

Pitanja poslanika

Poslanici "Za evropsku Srbiju" su od Ministarstva prosvete zatražili informaciju o upisu studenata na master studije na Arhitektonskom fakultetu, odnosno da li će svi studenti koji su na tom fakultetu stekli uslov za upis to i učiniti, kao i o visini školarinama na tom fakultetu.

Naprednjaci su upitali ko kontroliše nenamensko trošenje sredstava zdravstvenih i apotekarskih ustanova, dok je Demokratska stranka Srbije upitala predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović kada će na dnevnom redu biti novi rebalans budžeta, s obzirom da je, kako su istakli, prekoračen budžetski deficit za četiri milijarde dinara.

Radikali su od Tužilaštva i Ministarstva pravde zatražili informaciju šta su uradili povodom otkrivanja učesnika u premlaćivanju Ranka Panića na mitingu SRS posle hapšenja Radovana Karadžića, koji je potom preminuo zbog zadobijenih povreda.

Oni su naveli da imaju informaciju da je MUP Tužilaštvu dostavio podatke o licima koja su učestvovala u premlaćivanju Panića.

Demohrišćanska stranka Srbije zatražila je informaciju od Ministarstva infrastrukture o naplati putarine na putu Novi Sad - Subotica građanima zapadno-bačkog okruga, koji su, kako je kazao, time dovedeni u neravnopravni položaj u odnosu na druge građane, "jer plaćaju harač bez ikakvog

Socijalisti su ocenili da je predloženi zakon jedan od najznačajnijih pravnih propisa o kojima parlamenta raspravlja.

U prilog tom stavu naveli su nekoliko razloga, među kojima su i ti da na donošenje zakona obavezuje Ustav Srbije koji kaže da Srbija štiti prava svojih državljana i razvija odnose sa građanima van granica države, zatim da van granica živi više od tri miliona, a u zemljama u regionu preko dva miliona Srba.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

S media: Završena rasprava o zakonu o dijaspori