Izvor: Večernje novosti, 13.Maj.2016, 22:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počinje od šahta

Država je sistem koji funkcioniše sam od sebe, na principu odgovornosti. Ako toga nema, nema ni države NA prilazu soliteru u kojem stanujem, na Novom Beogradu, ima nekoliko šahtova. Jedan je problematičan više od 20 godina; bio je utonuo u asfalt desetak santimetara, ali to nikome nije smetalo dok poklopac nije skliznuo još deset santimetara u dubinu. Tek onda je neko reagovao i "nadležna služba" je poslala ekipu za sanaciju. Postavili novi šaht, okolo beton, pet, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << šest santimetara niži od nivoa ulice i to je tako stajalo skoro dva meseca. Kad je ponovo došla ekipa, valjda isti oni koji su započeli posao, teren je poravnat i izgledalo je kako treba. Ali samo sedam dana. Poklopac je ponovo utonuo u dubinu ulice, skoro deset santimetara. I šta je tu čudno, reći ćete, na mnogim mestima je tako. Tačno, to i jeste problem, ali ne jednog šahta, on je paradigma, već problem kroz koji se prilično jasno sagledava problematika države u kojoj Srbi žive poslednjih tridesetak godina, da se ne spuštamo dublje u prošlost. Nije banalno, videćete. Naš prvi dodir kad izađemo iz stana, kuće, dodir je sa ulicom, asfaltom. Takav dodir ima i stranac kad drumovima uđe u državu Srbiju. Iz tog dodira, posebno ako je preko automobilske gume, stvara se prva slika o našoj državi i nama samima. Sredinom druge polovine 19. veka jedan austrijski oficir, konzul, nakon putovanja (konjem) kroz Srbiju, napisao je knjižicu o tom iskustvu. U njoj postoji jedna važna rečenica koja glasi: "Lepa zemlja, divni ljudi, ali puteva skoro da nema, a tamo gde ih ima bolje da ih nema jer po putevima se najbolje vidi kakva je država." Da li ste skoro ulazili u Srbiju auto-putem iz Hrvatske? To je da plačete naglas: prvih desetak kilometara put kao oranje, neravan, ispucao, središnje zelenilo podivljalo, metalne bandere poslednji put ofarbane pre dvadesetak godina, šuma skoro do puta, bez zaštitne ograde, putokazi nakrivljeni, u delovima... To je prva slika Srbije, prvi utisak. Ne znam ko je "po komandnoj odgovornosti" odgovoran imenom i prezimenom - Drobnjak, Mihajlović - bar za ovaj ulazak u Srbiju, svejedno je, ali taj nedostatak odgovornosti je ubitačan, uništiće nas. Država je sistem koji funkcioniše sam od sebe. Ako toga nema, onda u sadržajnom smislu nema ni države. Princip odgovornosti je temelj pravne države, osnov demokratije, korektiv vlasti, na tom principu sve počinje i sve počiva. Firma koja ne ume da napravi šaht u ravnini s nivoom ulice i da isti takav ostane najmanje dvadesetak godina, u državi zasnovanoj na odgovornosti svih i svagda, nikada više ne bi mogla da postavlja šahtove. Izgubila bi to pravo i taj posao. Zauvek. A kad bi se zabeležio (i to javno) samo jedan takav slučaj, situacija bi počela da se menja preko noći. Nabolje.

Nastavak na Večernje novosti...