Izvor: Blic, 08.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguć dogovor Vlade sa DSS
Moguć dogovor Vlade sa DSS
Sumirajući utiske o promenama koje su se desile u Srbiji za poslednjih godinu dana, vodeći ljudi srpske političke scene najviše su upirali prstom u pravosuđe, koje je, po mišljenju mnogih, i dalje daleko od nezavisnog i reformisanog. Da li je to tako, u razgovoru za 'Blic' pokušao je da objasni srpski ministar pravde Vladan Batić:
- Prva asocijacija na pravosuđe je moral i pravda, a ovde je najviše bio srozan moral i najteža reforma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je reforma moralnih vrednosti. Potrebno je mnogo vremena da bi se uspostavio sistem vrednosti. Promene u sudstvu ne mogu doći preko noći, iako ne delim mišljenje da su sve sudije bile korumpirane. Nekada je u Skupštini Srbije u jednom danu, jednim pritiskom na taster birano po stotinu podobnih sudija. Osnovne promene koje su već sprovedene odnose se na promene predsednika sudova i javnih tužilaca. Izabrana su nova 164 predsednika sudova. Sada je problem kako motivisati ljude da se sa entuzijazmom late posla, a to može ako im se obezbedi materijalna sigurnost. Da li je to moguće uraditi ako se stalno govori o malom budžetu?
- Nije moguće preko noći. Međutim, ovde je došlo do zamene teza i treba odgovoriti na pitanje šta je pravosuđe. Ljudi mešaju policiju i pravosuđe. Sudovi su super, jer da nisu, ne bi Slobodan Milošević i Rade Marković bili u zatvoru... Ipak, problem postoji, ali ne u sudovima, već u MUP, u organima gonjenja. Oni treba da pripreme krivičnu prijavu i dokaze na osnovu kojih se pokreće postupak. Rekli ste da su se svojevremeno sudije birale pritiskom na taster. Zar se nešto slično nije dogodilo nedavno na sednici Skupštine Srbije kada su za neke predsednike sudova izabrani ljudi koji nikada nisu ni bile sudije?
- Nije se desilo ništa slično. Bio je samo jedan problematičan slučaj i vodila se polemika. Ta priča je naivna i nema nikakvo uporište. Izabrani su najbolji. Izabrano je dvoje-troje ljudi koji nisu bili ni sudije ni advokati. Mi imamo sjajnih ljudi u advokaturi, možda boljih nego u sudovima. Uostalom, čovek koji godinama radi u advokaturi, apsolutno je kompetentan da bude sudija ili predsednik suda.
Kojim zakonom je to zabranjeno?
Vodila se rasprava i da li je v.d. javnog republičkog tužioca Dragomir Nedić legalno i legitimno postavljen na tu funkciju.
- Nedić je legalno i legitimno izabran. On je apsolutno kvalifikovan za taj posao i nije iskompromitovan. Sam kolegijum Republičkog javnog tužilaštva predložio je Nedića za vršioca dužnosti i tu sugestiju je prihvatio Odbor za pravosuđe. I sad, što je neki bivši v.d. tužioca otišao sa funkcije, a nije pro forme predao funkciju Nediću nema nikakve veze. On je dva meseca pre toga obavljao tu funkciju, išao po Srbiji, sazivao kolegijume, potpisivao brojna akta i nikome to nije smetalo. A onda se na nečiju inicijativu povampirio bivši v.d. tužioca. Kad možemo da očekujemo imenovanje republičkog tužioca, s obzirom na to da je Nedićevo v.d. stanje ograničeno?
- To je odgovorna funkcija. Možda će na njoj biti Nedić i o tome ćemo se dogovoriti... Treba nam republički tužilac, sa punim ovlašćenjima, koji bi bio srpski Eliot Nes i nadam se da će vrlo brzo i taj problem biti rešen i da će parlamentarna većina postići dogovor o toj ličnosti. Kada će početi rekonstrukcija Vlade Srbije na kojoj insistira DSS, a koji je, između ostalog, tražio i vašu smenu?
- Smatram da su to bespotrebne stvari i da DOS ima obaveze prema biračima, da treba da ispuni svoja predizborna obećanja. Sve dok ne ispuni obećanja, DOS treba da ostane zajedno... Dogovoreno je da se u toku nedelje ponovo pripreme izveštaji sa presekom sadašnjeg stanja i da se ti izveštaji proslede Skupštini Srbije i njenim odborima. DSS u najnovijim zahtevima ne potencira personalne promene i mislim da možemo da nađemo zajednički jezik. Smatram da je jedino nerealan zahtev za smanjenje broja potpredsednika, jer su to lideri DOS, koji su na ta mesta izabrani po zakonu i na osnovu dogovora u DOS. Kada je u pitanju zahtev za ukidanje agencija, mislim da one mogu da se inkorporiraju u resorna ministarstva i tako postanu njihova operativna tela, dok je postojanje biroa za komunikacije nešto sasvim primereno. Mislim, takođe, da može da se reši i pitanje uredbi. DSS vas takođe optužuje da ugrožavate razgovore o odnosima u federaciji.
- To je previše neozbiljno. Nisam išao krišom u Crnu Goru, već u zvaničnu posetu. Zamera mi se što sam nekoliko puta javno preneo stav Glavnog odbora DHSS da bi referendum trebalo da se raspiše i u Srbiji. Ima još ljudi u DOS koji tako misle, ali ne smeju javno da kažu. Nijedna politička elita nema ekskluzivno pravo da bude tumač volje građana. Niko nema prava da tvrdi da većina građana želi da ostane u zajedničkoj državi. Možda da, možda ne. Borba za primat
Čini mi se da se posle promene programa DPS, koji je sasvim jasan i gde više nema ikakvog traga zajedničke države, neke stvari pojednostavljuju i da je ostalo veoma malo manevarskog prostora za pregovore o zajedničkoj državi. Ono na čemu Crna Gora insistira je zajednica država i možda o tome treba u Srbiji povesti polemiku. Većinsko raspoloženje je da niko ne želi zajednicu država. Dakle, ako nema zajedničke države, onda svako ima svoju državu. Ipak, s obzirom na to da su neke stvari samo slovo na papiru, možda i dalje treba razgovarati i videti zašto je DPS izmenio program i kome je ta poruka upućena. Oni uporno insistiraju na referendumu ne zbog toga što su uvereni da će dobro proći, nego da bi zadovoljili Liberalni savez i da ne bi pala manjinska vlada. U Crnoj Gori se kalkuliše sa vremenom. Vladajuća partija, verujući da će se situacija u Srbiji zbog nesporazuma u DOS iskomplikovati i da će građani Crne Gore reći 'pa ne vredi sa ovom Srbijom, ona je posvađana', insistira na referendumu. Druga strana, SNP, takođe računa na vreme, verujući da pada rejting DPS i pričom o zajedničkoj državi utvrđuje svoje pozicije. Ispod plašta priče o tome da li je ili ne potrebna zajednička država, u toku je neviđena borba za primat u Crnoj Gori. Ana Ćubela
