Izvor: Blic, 02.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maka sprema ubistvo
Maka sprema ubistvo
Početkom novembra sam bio na sastanku u Vladi. Zoranova sekretarica Biljana nas je prekinula u razgovoru. Imao sam hitan telefonski poziv iz BIA. Tražili su da odmah dođem na Institut za bezbednost. Bez ikakvog odlaganja. I bez ikakvog objašnjenja.
Sačekali su me Milić i Janjušević sa informacijom da je u gradu grupa za koju se pretpostavlja da je ubila generala Buhu. 'Planiraju novu likvidaciju, potencijalna meta ste Zoran, ti, Šešelj i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stanišić. Po podne su viđeni kod tebe u Banovcima. Ne vraćaj se tamo dok sa njima ne završimo.' Setio sam se da je Jelena upravo krenula kući. Zvao sam je telefonom, ali je bila izvan dometa što je bilo uobičajeno za jedan deo novosadskog autoputa. Policiji je javljeno da je zaustavi i vrati za Beograd. U tom trenutku se na hodniku pojavio i Legija. Dolazio je iz pravca Bracanovićeve kancelarije. Dok mi je prilazio, čuo sam Milića kako mi govori: 'Budi miran, ponašaj se kao da ga nema.' Izgledao mi je drugačije. Hodao je nervozno, kao da su masku hladnokrvnog legionara načeli strahovi. Zlo je izbijalo iz njega. Mimoišli smo se bez reči. Sledeći put sam ga video u Specijalnom sudu.
Bracanović nam je na zatraženo objašnjenje rekao da je morao da ga pozove kako bi ga upozorio zbog opasnosti da i njega napadne grupa koja i nama preti.
Povremeno mi je Nenad javljao da je situacija nepromenjena i da još ne mogu u Banovce. Kratko kaže - 'radimo, jurimo, pratimo, pokušavamo da otkrijemo ko je još sa njima u gradu'.
U ponedeljak po podne pozvani smo Zoran i ja kod Bracanovića. Pustio nam je kasetu na kojoj se čula osoba za koju su nam rekli da se zove Maka kako razgovara sa svojom sestrom. Znali su da nam je pojačano obazbeđenje, ali su svoju šansu videli u napadu na Zoranovu porodicu. U razgovoru, u kojem su umesto imena izgovarane šifre, bilo je jasno na koga su mislili kada su govorili o 'ženki i mladuncima koje treba sašiti, kad već ne mogu Zriku'. Dok smo u zadimljenoj prostoriji tupo gledali ispred sebe, najmanje nam je bilo potrebno pojašnjenje onog što smo čuli. Bilo mi je užasno. Dugo smo ćutali posle te kasete. Znali smo da je policijsko obezbeđenje koje je krenulo ka školi u centru grada najmanje što možemo da uradimo. Bilo je neophodno zaustaviti te monstrume.
Kada su mi poslednji put javili da je u gradu čovek koji planira napad na mene, predlažući mi da zbog toga napustim zemlju, ja sam započeo kampanju 'Srbiji se žuri' tokom koje sam održavao mitinge, prelazeći po stotine kilometara u jednom danu.
