Izvor: B92, 09.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Izvestiti Savet bezbednosti"
Beč, Vijana de Kaštelu, Beograd -- Premijer Srbije naložio ambasadoru pri UN da obavesti članice Saveta bezbednosti o pretnji SAD teritorijalnoj celovitosti Srbije.
Vojislav Koštunica je ambasadoru Srbije pri Ujedinjenim nacijama Pavlu Jevremoviću naložio da prenese poruku da SAD, sprovodeći politiku sile, direktno ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, navode u kabinetu premijera. Iako su i u prethodnom periodu zvaničnici SAD-a najavljivali mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << priznavanja Kosova, sem osude Srbija do sada nije reagovala nijednom notom.
To je poruka da stav SAD da će priznati jednostrano nezavisnost pokrajine predstavlja i pretnju da će ta zemlja na najgrublji način prekršiti obavezujuću rezoluciju 1244 i Povelju UN.
Predsednik Vlade Srbije naložio je da ista poruka bude preneta i predstavnicima Rusije i EU u posredničkoj trojci Kontakt-grupe Aleksandar Bocan-Harčenku i Volfgangu Išingeru.
Zvaničnik Stejt departmenta Kurt Voker juče je izjavio da će Vašington priznati nezavisnost Kosova, ako Savet bezbednosti ne postigne konsenzus o statusu te srpske pokrajine.
Jeremić: Oštro na nezavisnost
Srbija ne bi, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti, imala izbora sem da oštro reaguje na pokušaj ugrožavanja svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali "bi upotrebila sva diplomatska i politička sredstva, a ne bilo kakvu vrstu vojne i bezbednosne aktivnosti", kaže ministar Vuk Jeremić.
Ministar spoljnih poslova Srbije kaže da bi bilo kakvo unilateralno proglašanje nezavisnosti moglo dovesti do nesagledivih posledica i imalo bi za rezultat udaljavanje od zajedničkog strateškog cila, a to su mir, stabilnost i mogućnost da se region posveti reformama za punopravno članstvo u EU.
"Unilateralno proglašavanje nezavisnosti bi dovelo do presedana i destabilizacije mnogih delova sveta, gde postoje zamrznuti konflikti", rekao je Jeremić.
Srpski ministar je istakao da Srbija neće učiniti ništa što bi u bezbednosnom smislu destabilizovalo region.
Vuk Jeremić kaže da je Srbija spremna da nastavi pregovore o rešavanju statusa Kosova i posle 10. decembra, ukoliko do tada ne bude postignuto kompromisno rešenje.
"Ukoliko do 10. decembra ne bude rešenja i to se ne reportira Ban Ki Munu, naše je viđenje da pregovarački proces treba da bude nastavljen", rekao je Jeremić.
"Ista pozicija Vašingtona"
Dugogodišnji dopisnik iz Vašingtona Slobodan Pavlović kaže da će Savet bezbednosti primiti k znanju poruku premijera Koštunice, a da se sem toga nikakva drugačija reakcija ne treba očekivati.
On ocenjuje da je Koštuničina poruka Ujedinjenim nacijama isključivo sastavljena za domaću javnost, jer ono što je zvaničnik Stejt departmenta juče rekao nije nikakva nova pozicija Vašingtona.
"To je Buš rekao kad je bio u Tirani, kad je bio u Sofiji pre par meseci. To je američki stav koji je poznat od početka ove godine, i sada to izvlačiti ovako dramatično u prvi plan, kao što je Koštunica učinio u onoj izjavi kad je davao izveštaj o radu Vlade ili sada što čine pojedini njegovi ministri, je pre svega za smirivanje domaće javnosti", kazao je Pavlović.
Njemu se čini da je to i priprema nekog alibija za ishod koji se može očekivati "ako do 10. decembra ne budemo imali prihvatljivo rešenje za Kosovo".
Plasnikova o stavu SAD
Ursula Plasnik kaže da najava SAD da će priznati moguće jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova sada nije od pomoći.
Ministarka inostranih poslova Austrije je sinoć, po završetku sastanka šefova diplomatije Evropske unije u Portugalu, rekla da "jednostrane izjave o namerama u ovoj fazi nisu od pomoći".
Primetivši da takve najave nisu ništa novo, ona je ukazala na posebnu odgovornost koju imaju "naši partneri i prijatelji" koji su stalni članovi Saveta bezbednosti UN i naglasila da to važi kako za Vašington, tako i Moskvu.
Kako je prenela agencija APA, prema rečima Plasnikove, EU ulaže velike napore i "sa lupom" traži i poslednje "prostore za pregovore", zbog čega bi bilo dobro kada bi bila podržana. "Jednostrani potezi bilo koje vrste ne bi bili od koristi", naglasila je ona.
Povodom najava iz Prištine o jednostranom proglašenju nezavisnosti, Plasnikova je kazala da je "Evropskoj uniji poznata želja Kosovara za samostalnošću" i da to nije nikakvo iznenađenje.
Ona je dodala da se trenutno vode pregovori i da će 27. septembra u Njujorku doći do prvih direktnih razgovora Beograda i Prištine.
Kad je reč o sastanku šefova diplomatije EU u Portugaliji, Plasnikova je rekla da je debata o Kosovu bila obeležena "jedinstvom i odlučnošću".
"Ministri EU su svesni da se radi o odgovornosti Evrope. Kosovo će biti test zrelosti za spoljnu politiku EU, ali i evropske zrelosti Beograda i Prištine", poručila je ona.
Radom posredničke trojke započela je nova etapa i Srbi i Albanci sada treba da iskoriste šansu koju nude pregovori da unesu nove kreativne elemente, rekla je Planikova.
Prema njenim rečima, osnova za pregovore ostaje i dalje plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, ali bi se moglo ići u pravcu "Ahtisari plus".
U vezi s predlogom Italije da se Srbiji da status kandidata za prijem u članstvo EU, Plasnikova je istakla da se ne sme stvoriti utisak da postoji neka vrsta izbora EU ili Kosovo. Status kandidata, prema njenim rečima, dostiže se ispunjavanjem evropskih kriterijuma.
Po pitanju podele Kosova šef austrijske diplomatije je naglasila da to nije bila tema razgovora i da je predstavnik EU u posredničkoj trojci Volfgang Išinger rekao da Srbija i kosovski Albanci ne vide "nikakvu perspektivu" u podeli.
Kušner: Beograd da iznese sugestije
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner je ocenio da Beograd treba da iznese nove predloge u pregovorima o Kosovu.
On je na završetku ministarskog zasedanja EU u Portugalu rekao da Beofrad treba da iznese predloge koji bi išli u susret nekim albanskim očekivanjima i omogućili da i Priština iznese svoje sugestije.
Kušner je, objašnjavajući stav koji je, zajedno s britanskim ministrom Dejvidom Milibandom, izneo u pariskom listu "Mond", podvukao da bi "srpska strana trebalo da iskoristi ove poslednje razgovore o Kosovu da iznese svoje predloge, predloži nešto".
I, kako je rekao, "to se upravo i zbiva. Išinger je dobar predstavnik EU u posredovanju koji sad postavlja pitanja, a srpska strana i kosovski Albanci odgovaraju".
"Mislim da je to dobar način i, uz malo optimizma, verujem da će Srbi, bez ulaženja u to šta će biti konačni status, izvestan broj napomena, stavova, pa i zahteva, bez sumnje, u pogledu situacija koja bi preovladala", rekao je on.
Francuski ministar je želeo da podvuče da je "EU negde između Rusije i SAD i tu u ovom času, uz možda neki zanimljiviji i pozitivniji stav, zasad ništa ne predlaže, već pomno sluša".
"Videćemo uskoro šta će se desiti, jer srpska i albanska strana moraju izneti predloge, ali se to događa ovde kod nas. To nije Rusija, niti se stvari zbivaju u Sjedinjenim američkim državama", kaže on.
Bocan-Harčenko: Pitanje za UN, ne za EU
Pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije je pitanje Ujedinjenih nacija, izjavio je Tanjugu predstavnik Rusije u međunarodnoj Kontakt-grupi Aleksandar Bocan-Harčenko.
"To je pitanje svih nas, to je naša zajedniča odgovornost", rekao je Bocan-Harčenko, komentarišući učestale izjave zvaničnika evropskih zemalja da je budući status Kosova "pre svega evropsko pitanje".
Ruski diplomata je naglasio kako se pitanje Kosova rešava shodno rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999, koja je "na snazi u punoj meri" i predstavlja rukovodeći dokument.
Objašanjavajući interese Rusije na Balkanu, Bocan-Harčenko je rekao da Moskva želi stabilan region jer je zainteresovana za razvoj saradnje sa svim zemljama u njemu."
Zato nije u interesu Rusije da dopusti destabilizaciju u regionu, koja bi mogla da nastane zbog jednostranih rešenja", rekao je on.
Govoreći o poziciji Rusije, Bocan-Harčenko je rekao da je ona zadržala svoju principijelnu poziciju o rešavanju pitanja budućeg statusa pokrajine i da neće prihvatiti rešenja koja podrivaju svetski poredak i međunarodno pravo.
.jpg)
